Jedan profesor iz Japana konstruisao je mašinu za merenje smeha i uspostavio jedinicu "ha" koja omogučava da se utvrdi da li je smeh neke osobe iskren, ciničan ili podrugljiv.

"Po mojoj teoriji, čim mozak prepozna nešto smešno, pokreće se dijafragma", izjavio je Jodži Kimura, profesor na odseku za nauku o komunikaciji na univerzitetu Kansai u Osaki.

Pomoću receptora koje je volonterima u istraživanju postavljao na stomak u visini želuca, merio je pokrete dijafragme i mišića. Njegova mašina može da registruje do 3.000 električnih signala u sekundi koje čovek proizvodi kada se smeje.

To omogućava da se ustanovi da li se neko smeje od srca ili na silu, pa čak i da li je u pitanju ciničan smeh ili podrugivanje.

Da bi klasifikovao smeh, Kimura je ustanovio novu mernu jedinicu koju je nazvao "ha", javile su agencije.

"Otkrili smo da je dečiji smeh najspontaniji, sa 10 "ha" jedinica u sekundi, što je dva puta više nego kod odraslih", objasnio je on, ističući da odrasli gube spontanost pitajući se da li je u datoj situaciji prigodno smejati se.

Profesor Kimura razlikuje četiri moguće faze smeha: pokretanje smeha, izlazak iz norme, smeh od sveg srca i ponekad grohotan smeh.

Razumevanje mehanizma prelaska iz jedne u drugu fazu, prema njegovom mišljenju, predstavlja "ključ tajne ljudske duše".

Smeh omogućava čoveku da se ponovo pokrene, kao "resetovanje" kod računara, kaže Kimura, dodajući da veruje da je čovečanstvo u stanju da iz "veka ratovanja pređe u vek humora i tolerancije".