Koliko god da smo uvereni da su ropski odnosi stvar prošlosti i još uvereniji da ne postoje u Srbiji, trgovina ljudima nije mimoišla ni našu zemlju. Srpskim kriminalcimanije bilo potrebno dugo da se uključe i u ovaj posao. Toga su ubrzo postali svesni i građani među kojima je dotad bilo uvreženo mišljenje da „u Srbiji toga nema“ i da su to „tamo neke Moldavke, Ukrajinke, Rumunke...“. Podaci nevladine organizacije Astra, koja je među prvima ukazala na ovaj problem, otreznili su javnost.

Prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova od 2004. u trgovini ljudima "prvi put se registruju državljanke Srbije, tada državljanke Srbije i Crne Gore, a u 2007. u strukturi žrtava trgovine ljudima državljanke Srbije na prvom mestu. Od zemlje destinacije, preko zemlje tranzita, Srbija je postala i zemlja porekla. To znači da žrtve, osim što prelaze preko naše teritorije, one i potiču sa ovih prostora, a nekima od njih Srbija je i krajnje odredište. Osamdesetih godina prošlog veka, kao zemlja višeg standarda od ostalih u regionu, Srbija je bila prevashodno zemlja destinacije žena iz istočnoevropskih država. Izbijanjem rata i dolaskom stranih vojnih trupa tokom raspada SFRJ, povećava se broj žrtava trgovine ljudima u Srbiji.U tom periodu, preko njene teriotrije primarno se vrši tranzit iz Bugarske, Moldavije, Rusije i Ukrajine na putu ka Bosni, KiM i Makedoniji.

U post konfliktnom periodu Srbija se pojavljuje i kao zemlja porekla. Naime, privatizacijom društvenog sektora tokom perioda tranzicije dolazi do povećanja nezaposlenosti žena koje rade u društvenim preduzećima. Naročito su pogođene žene sa nižim i srednjim stepenom obrazovanja, na radnim mestima za koja je neoph o dna prekvalifikacija. Iako je u maju 2002. osnovan Republički tim za borbu protiv trgovine ljudima, u našem krivičnom zakonu trgovina ljudima nije postojala kao posebno krivično delo, sve do 2003. kada su izvršene izmene i dopune Krivičnog zakona, ali još uvek bez preciziranja razlike između trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi.

To je učinjeno tek januara 2006, novim Krivičnim zakonom kojim je za krivično delo trgovine ljudima predviđena kazna zatvora od 2 do 10 godina. Nekoliko meseci kasnije, u decembru 2006, Vlada RS donela je Strategiju borbe protiv trgovine ljudima. Realizacija strategije planirana je kroz različite aktivnosti u Nacionalnom planu akcije za borbu protiv trgovine ljudima, ali do danas taj Nacionalni plan nije izrađen. Takođe, 1. Januara 2006. stupio je na snagu Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku. Zamenica generalnog sekretara Saveta Evrope Mod de Boer Bukikio nedavno je izjavila u Beogradu da se godišnje ilegalno preko granice preveze 600.000 ljudi, a da su žrtve trgovine ljudima u 80 odsto slučajeva žene i deca. Ona je istakla da je 70 odsto žrtava uključeno u prostituciju, a da ostatak odlazi na ilegalnu trgovinu ljudskim organima, prinudni rad i ilegalno usvajanje dece.

Procenjuje se da broj dece uključene u trgovinu ljudima iznosi oko milion, istakla je ona. Ona je dodala da bi zemlje jugoistočne Evrope sistemski trebalo da se bore protiv tog problema i izrazila očekivanje da će te zemlje uskoro početi da primenjuju Konvenciju SE o borbi protiv trgovine ljudima. Prema nekim procenama na prinudnom radu ili u seksualnom ropstvu u ovom trenutku se nalazi više od 12 miliona ljudi, a procene su da se na taj način godišnje stiče profit izmedju 7 i 13 milijardi dolara.