Pinki Radio | Ko je u trci za kupovinu ZASTAVE ? - Na spisku strateških partnera Dženeral motors... | Tržište, Godine, Kompanije, Kompanija, Automobila

Kragujevacka fabrika automobila Zastava konacno je docekala svoj red za privatizaciju. Ovaj posrnuli gigant uspeo je, tokom devedesetih i u proteklih sedam godina tranzicije, da odoli s

vim zahtevima za gašenjem i to uprkos zastareloj proizvodnji i višku radnika. Dodatni impuls oživljavanju proizvodnje dali su ugovori potpisani s Fijatom i Dženeral motorsom o sklapanju dva modela tako da se u Kragujevcu, ali i u Srbiji s nestrpljenjem ocekuje ishod tendera planiranog za decembar ove godine. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladan Dinkic tvrdi da su pet velikih kompanija zainteresovane za kupovinu Zastave. Osim Fijata, Dženeral motorsa, spremnost da udu u trku iskazali su i Ford i po jedna kompanija iz Indije i Kine. U rukovodstvu kragujevacke fabrike tom spisku dodaju i firme iz Južne Koreje i Rusije, kao i jednu kanadsko-rusku korporaciju. Ipak, ishod tendera umnogome ce zavisiti od uslova koji budu raspisani, ali i podsticajnih mera države.

KINESKI AUTOMOBILSKI BUM Ucešce Forda pod znakom pitanja Kompanija Ford vec je prodala pogone za proizvodnju «aston martina», a u planu je i prodaja delova «jaguar», «lend rover» i «volvo». Prošle godine ostale fabrike stavljene su pod hipoteku da bi dobili kredit od 23,4 milijardi dolara potreban za finansiranje restrukturiranja. Procenjuje se da ce Fordu biti potrebno oko 17 milijardi dolara ako želi da stane na zdrave noge i pocne ponovo da pravi profit. U Evropi Ford ima sedam fabrika i pitanje je da li ce ucestvovati u privatizaciji Zastave s obzirom na to da je pocetkom septembra pobedio na tenderu za privatizaciju fabrike u susednoj Rumuniji za koju ce platiti 57 miliona evra i uložiti još 675 miliona evra. Medutim, analiticari tvrde da su planovi Forda veoma ambiciozni. O kineskoj automobilskoj industriji u inostranim medijima se mogu procitati razlicita mišljenja. Dok jedni navode visoke stope rasta izvoza, drugi ukazuju na loš kvalitet automobila koje ta industrija izbacuje na tržište. Posebno su zanimljive price o proboju kineskih automobila na americko i evropsko tržište, a potencijal Kine u ovom sektoru poredi se sa uspehom koje su u automobilskoj industriji ostvarili Japan i Južna Koreja. Strucnjaci procenjuju da ce ono što su Japanci uradili za 15 godina, a Korejci za 10, Kinezi postici za pet godina. Kao argument za tu tvrdnju navodi se podatak da su vec u prvoj polovini ove godine Kinezi izvezli 241.000 vozila u vrednosti od 2,7 milijardi dolara, što je 70 odsto celokupnog izvoza ostvarenog u 2006. Nakon širenja po zemljama treceg sveta kineske kompanije, preko Rusije, pocinju da osvajaju i evropsko tržište. U 2006. najvece tržište za kineske automobile bila je Rusija gde je izvezeno 38.600 vozila, odnosno 355 odsto više nego godinu dana ranije. Ove godine na tržište Rusije bice plasirano oko 60.000 vozila. Zanimljivo je da izvoz kineske autoindustrije raste u proseku cak sto odsto godišnje, a izvoz u sedam zemalja premašuje 100 miliona dolara (Rusija, Iran, Belgija, Sirija, Alžir, Kazahstan i Angola). U septembru prošle godine 500 džipova "huver" koje je po narudžbini iz Italije proizvela Grejt vol motor kompanija isporuceno je naruciocima. U tim džipovima su Micubišijevi motori koji ispunjavaju Euro 3 standard cime zadovoljavaju zahteve propisane evropskom regulativom. "Huver" je dobio cetiri zvezdice na testovima bezbednosti, a na motoru je radio i nemacki Boš. Modeli Grejt vol motor kompanije prisutni su i u Africi, na Srednjem Istoku, Centralnoj i Južnoj Americi, na Karibima, u Aziji, Rusiji i istocnoj Evropi. Za poslednje dve godine ova kineska kompanija otvorila je 21 "šou rum" u Rumuniji cijem tržištu bi do 2010. godine trebalo da bude isporuceno 10.000 "huvera". Medu desetak kineskih proizvodaca automobila koji su se izdvojili, ubraja se i FAW grupa koja ima distributere u Nemackoj, Japanu, SAD i još 16 država. Ulazak na evropsko tržište testiran je najpre manjim isporukama da bi se zatim krenulo u sklapanje ugovora s lokalnim distributerima. Prvi auto iz Kine izvezen je 2001. godine i taj pocetni korak napravila je kompanija Ceri koja je svoj pohod na inostrano tržište zapocela izvozom u Siriju. Ceri je sada prisutan u Rusiji, Ukrajini, Turskoj, Jermeniji, Moldaviji, Azerbejdžanu, ali i u zemljama u našem okruženju - Albaniji, Bugarskoj i Hrvatskoj. U Africi ima distributere u 13 država, u Aziji - u 21 državi, Južnoj Americi - u pet država, i u Srednjoj Americi - u osam zemalja, a stigli su i do Francuske polinezije u Tihom okeanu. Medutim, Kinezi se nisu zaustavili samo na pravljenju distributerskih lanaca. Neki od proizvodaca investirali su i u proizvodne pogone u inostranstvu. Tako, recimo, Ceri ima fabrike u Rusiji, Ukrajini, Maleziji, Egiptu i Urugvaju, a posle prodaje milion automobila u SAD planiraju da i u toj državi izgrade fabriku. Kineski proizvodaci angažovali su italijanske dizajnere iz Ferarija i Lambordžinija koji su ucestvovali u dizajniranju pojedinih kineskih modela automobila. Kompanija iz Austrije izraduje motor sa Euro 4 standardom za potrebe jednog kineskog proizvodaca, a u kineske modele odavno se ugraduju klime, ABS i er begovi. Na motorima rade i Daihatsu i Tojota. Ipak, ono što daje prednost kineskim automobilima, kao i drugoj kineskoj robi, jeste 25 odsto niža cena u odnosu na automobile u istoj klasi. Prosecna cena automobila iz Kine je 11.200 dolara. Osim toga, prodaja kineskih automobila pogoduje i distributerima u Evropi jer automobile Kinezima placaju u dolarima, a svojim kupcima ih naplacuju u evrima tako da zbog slabog dolara sticu veci profit. Kinezima pogoduje i otvorenost evropskog tržišta. Zbog pokušaja da evropski proizvodaci udu na veliko kinesko tržište, EU ne može da uvede uvoznu kvotu na kineska vozila. Strucnjaci procenjuju da ce kineski jeftini automobili potisnuti evropske proizvodace malih automobila i primorati ih da se okrenu proizvodnji luksuznijih vozila. Zbog brojnosti Kineza i rasta njihove privrede, kinesko tržište za prodaju automobila postalo je drugo po velicini iza tržišta SAD što su uvideli najveci svetski proizvodaci i jedna od glavnih stavki u njihovim strategijama je prodor u Kinu. Koliko je za strance važno kinesko tržište toliko je za Kineze važno tržište SAD i Evrope. Stoga, nije nerealno ocekivati da neka od kineskih kompanija vidi Zastavu kao mogucnost da u Evropi ima proizvodni pogon i bazu za nastup vecih razmera.

TATA MOTORS, NOVI IGRAC Najpoznatije ime u indijskoj automobilskoj industriji svakako je Tata motors koja se i u svetskim okvirima visoko kotira po proizvodnji srednjih i teških komercijalnih vozila. Zapošljava 22.000 radnika, a u vlasništvu je bogataša Ratana Tate. Tata je finansijski mocna firma koja svoju moc iskazuje i kupovinom drugih kompanija poput korejskog Daevua i španske Karosere. Prošle godine Tata je formirala i zajednicku kompaniju s brazilskim Markopolom, a nedavno se udružila i sa italijanskim Fijatom. Koliki su apetiti Tate pokazuje i namera te kompanije da kupi delove Forda koji proizvode «jaguar» i «lend rover». Tata motors prodaje automobile u Evropi, Africi, Bliskom Istoku, Australiji, jugoistocnoj Aziji i južnoj Aziji, a proizvodne pogone ima u Maleziji, Keniji Bangladešu, Španiji, Ukrajini, Rusiji i Senegalu. Distributersku mrežu Tata je u Evropi razvila u Grckoj, Madarskoj, Italiji, Malti, Portugalu, Španiji, Švajcarskoj, Turskoj, Britaniji, Irskoj, Belorusiji, Ukrajini, Rusiji i Uzbekistanu, kao i u pet zemalja u Aziji, 18 u Africi, 15 na Bliskom Istoku i u Australiji. Tata je pokrenula i projekat proizvodnje ultra jeftinog automobila koji ce koštati manje od 3.000 dolara. Tata je vec imala kontakte sa Zastavom i razmatrana je mogucnost poslovno-tehnicke saradnje što je, uz opciju da ima proizvodni pogon u jugoistocnoj Evropi, takode svrstava u red verovatnih ucesnika na tenderu. Kada je rec o americkim proizvodacima Fordu i Dženeral motorsu, koji se takode pominju kao potencijalni kupci Zastave, treba reci da su obe kompanije u procesu restrukturiranja. Dženeral motors je u 2005. zabeležio gubitak od 10,4 milijardi dolara, a Ford je prošle godine bio u minusu od 12,7 milijardi dolara. Obe kompanije izlaz su potražile u prodaji delova kompanije, ali i u izmeštanju pogona u zemlje u kojima proizvodnja manje košta. Dženeral motors gotovo citav jedan vek je na celu liste najvecih proizvodaca automobila, ali je u oblasti prodaje lidersku poziciju morao da prepusti japanskoj Tojoti. Plan restrukturiranja ove kompanije ukljucuje eliminisanje 30.000 radnih mesta i zatvaranje niza pogona. Sprovodenje tog plana daje rezultate, ali GM i dalje gubi tržišni udeo pa je neadvno smanjio tromesecnu proizvodnju za 10 odsto. Ipak, za period april - jun ove godine GM je zaradio 891 milion dolara dok je u istom periodu prošle godine imao gubitak od 3,4 milijardi dolara. Na dobar rezultat najviše je uticala odlicna prodaja na rastucim tržištima zbog cega Kina ostaje u fokusu svih planova Dženeral motorsa. Italijanski Fijat ciji su vlasnici zbog gubitka od osam milijardi evra u periodu od 2001. do 2004. godine razmišljali i o prodaji kompanije izašao je iz krize. Na tržište su plasirani novi modeli koji su odlicno primljeni, ali je najvažnija promena bila ona u menadžmentu jer je kompanija poverena Serdu Markioneu. On je unapredio ne samo rad centralne kompanije vec i svih cerki kompanija. Umesto duga poverioci Fijata dobili su udeo u kompaniji. Profit sada iznosi pet miliona evra dnevno, a dug je sa 9,4 milijardi evra u 2004. smanjen na samo 1,8 milijardi i prošle godine zaposleno je još 4.000 radnika. Fijat ima ambiciozne planove kao što je lansiranje 23 nova modela do 2010. i podizanje tržišnog udela u Evropi sa sadašnjih 8,3 odsto na 10 odsto. Fijat se takode okrenuo rastucim tržištima i sklopio ugovore o saradnji s kompanijom Šangaj Automotiv radi prodora u Kinu, kao i s Tata motorsom iz Indije kako bi nastupio na tržištu te zemlje. Fijat takode saraduje s Fordom. S druge strane, ugovori s te tri kompanije ostavljaju nedoumicu da li ce jedna drugoj konkurisati prilikom eventualnog ucešca na tenderu za kupovinu Zastave.

Miroslav Rosic
IZVOR: DANAS