 Neki psiholozi smatraju da se kritican faktor u poremecaju ishrane, nalazi u emocijama. Što su one ugroženije, to je i poremecaj veci. Cesto se može cuti da neko kaže kako jede ne zato što je gladan, nego zato što je nervozan i što se oseca prazno. Da bi se prekinuo zacarani krug frustracija-hrana-nezadovoljstvo, neophodno je napraviti plan, bilo u pogledu vrste namirnica, bilo u pogledu nacina i vremena njihovog uzimanja.
Brzina kojom se hrana unosi veoma je važna. Što je vreme izmedu dva zalogaja duže, to je i kontrola nad sopstvenom ishranom veca, a samim tim lakše se postiže željena težina. Osim toga, sporo unošenje hrane povoljno utice na samo varenje. U suprotnom, kada osoba u sebe „trpa“ hranu, varenje je poremeceno i dolazi do raznih problema (podrigivanje, nadutost, zatvor i sl). Objašnjenje gastroenterologa glasi „Sitnjenje hrane u ustima omogucava bolje sjedinjavanje sa enzimima pljuvacke, a narocito sa ptijalinom, enzimom koji upravlja varenjem šecera, pa se samim tim bolje odvija varenje na gastrointestinalnom nivou“.
„Trpanje“ hrane samo prividno donosi veci osecaj sitosti. U suštini, sa svakim zalogajem unosi se veca kolicina vazduha, zbog cega kasnije nastaju svi ostali problemi sa varenjem. Još jedan dobar razlog za izbegavanje brzog jela je cinjenica da pre nego što do mozga stigne signal o sitosti prode dvadeset, pa i trideset minuta. To je veoma dug period, narocito za osobu koja brzo jede: dok mozak shvati da je „sit“, unete su na hiljade kalorija.
Statistike pokazuju da osobe koje brzo jedu obicno preskacu dorucak, da na brzinu rucaju i da se za veceru prejedu! A takvo ponašanje ima za posledicu - gojaznost. Ovo je tipican primer osobe koja uvece, putem hrane, oslobada sve svoje tenzije, umesto da se opusti i odmori na drugi nacin.
Miroslav Rosic
IZVOR: GLAS JAVNOSTI
|
hehe neka nek se vole ... bog je obdario svima isto 
al ostiv i za tebe malkice 
kad mi dozvoli vrijeme maki evo je 
