|
Sunday, 12 August 2007 |
|
Ana Stanic
20, 30 godina Svaka o tebi dobra vest
meni uvek losa je
zmurim, sebe branim cutanjem
od tebe jos juce otisla sam
od mene ti si mnogo, mnogo pre
al' proslost nikad lako ne umire Za dvadeset, trideset nekih godina
ako te zavara hodnik vremena, pronadji me
kad bude nevazno sve i uveri me
da sve to sto bolelo je, vredelo je Mogu da te ne vidim
mogu da te ne cujem
al' uvek mogu da te osetim
lazem o novim ljubavima
kad me pritisnu pitanjima
zmurim, onda branim se cutanjem Za dvadeset, trideset nekih godina
ako te zavara hodnik vremena, pronadji me
kad bude nevazno sve i uveri me
da sve to sto bolelo je, ustvari vredelo je
jer sam ti jedino ja
izmedju stvarnog i sna preostala Za dvadeset, trideset nekih
dvadeset, trideset nekih godina
dvadeset, trideset nekih
dvadeset, trideset nekih godina
|
opet ja tu vas nema (kao uvek) 
pih .. nema veze imam prostora za sebe nemora se guram sas vas SRETNA SLAVA ki slavi sv. arhandjela
tu sam tu sam bez brige o kojoj polovini pises smaka 
nista ja tebe ne razumem 
Sefe ja neznam tacno sto ne upitas cvetica ... ili sto ti nije smaka reko zasto drze dva kamena cg 
hahaha nemoj ti Sefe drzat kamenje pored kreveta 
hehehe zekila se malo u racun 
