(J. Prokopljević)
Sofra lidera G-20 u Pitsburgu, okupljenih da rešavaju sadašnju fazu globalne ekonomske krize, biće, izgleda, politički napeta.
Najimućniji učesnik G-20 – Kina stala je domaćinu samita, Americi, na žulj, dan uoči samita u Pensilvaniji, tvrdi „Fajnenšel tajms”
„Kineske državne kompanije ovog meseca počele su da snabdevaju Iran benzinom, i trenutno podmiruju skoro trećinu dnevnih potreba te države. Ovaj potez preti da podrije američku inicijativu za međunarodno uskraćivanje strateške sirovine Iranu zbog njegovog prkosnog unapređivanja nuklearnog programa”, objavio je juče ugledni britanski dnevnik, pozivajući se na izjave eksperata američke banke Džej-Pi Morgan.
Drugi svetski izvoznik nafte Iran decenijama kuburi sa nestašicom petroderivata na domaćem tržištu. Devet zastarelih iranskih rafinerija odavno nisu u stanju da prerade dovoljnu količinu sirovine za potrebe države sa preko 70 miliona stanovnika. Manjak naftnih derivata je Ahilova peta režima Mahmuda Ahmadinežada, tvrdi „Volstrit džornal”.
Istovremeno, namera iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada da razvije „nuklearni program u mirnodopske, civilne svrhe” odavno izaziva sumnju širom Zapada.
Zapadni stratezi odskora povezuju politički pritisak na Teheran sa istovremenim zavrtanjem slavine naftnih prerađevina.
Najnovija faza preganjanja Zapada sa Iranom oko profila atomskog programa Teherana je dvofazna: 1. oktobra SAD, Kina, Rusija, Nemačka, Francuska i Velika Britanija trebalo bi da sednu sa Ahmadinežadom za pregovarački sto – dnevni red predstojećeg „nuklearnog samita” još nije usaglašen.
Iranski predsednik Ahmadinežad pristaje na „ otvorenu debatu o nuklearnoj energiji, bez reči o sapinjanju atomskih ambicija Teherana”, prenosi agencija Al Džazira. Američki državni sekretar Hilari Klinton insistira na tome da prekid razvoja nuklearnog programa Irana mora biti sastavni deo sastanka 1. oktobra.
Ukoliko Zapad ne bude zadovoljan ishodom razgovora sa Iranom, kasnije ove jeseni pred Savet bezbednosti UN mogao bi se naći zahtev za uvođenje sankcija Teheranu. Da bi pojačao ovu pretnju, politički establišment Zapada već mesecima iza scene sa uspehom „obrađuje” vodeće petrokompanije u svojoj sferi uticaja da obustave isporuke naftnih derivata Iranu.
Ahmadinežad je ovog leta naglasio da se „Iranska nacija više ne plaši nikakvih pretnji sankcijama. Iran će uskoro biti u stanju da domaćom proizvodnjom obezbedi sve neophodne količine petroderivata na nacionalnom tržištu”, prenela je ovog leta poluzvanična novinska agencija Fars.
Zapadnjačko mahanje sankcijama nije gurnulo Iran u međunarodnu izolaciju.
Ako UN uvedu sankcije Teheranu, Venecuela se već obavezala da će Iranu izvoziti naftne derivate. Turkmenija je objavila da će ove zime Iranu povećati isporuke prirodnog gasa sa nalazišta u Dolatabadu. Petrosektor Malezije ugovorio je sa Teheranom i Karakasom saradnju u izgradnji zajedničke rafinerije na teritoriji Sirije...
Oslobođena zapadnjačkih strahova zbog iranskih nuklearnih aspiracija, Kina je u međuvremenu pojačala ulaganja u petrosektor države sa desetim dokazanim rezervama crnog zlata na svetu.
Kineske državne naftne kompanije SINOPEC i CNPC sklopile su sa Teheranom ugovor težak četiri milijarde dolara za modernizaciju iranske eksploatacije crnog zlata. Uoči septembarskih susreta Obama–Đintao u SAD i novembarske posete američkog predsednika Kini, počele su da izvoze benzin Iranu.
„Kineska preduzeća imaju normalne trgovinske odnose sa Iranom, u saglasnosti sa važećim rezolucijama UN”, preneo je juče „Fajnenšel tajms” izjavu neimenovanog kineskog zvaničnika
Vajanje nove diplomatske uloge Kine na globalnoj sceni obuhvata i upotrebu benzina kao novog političkog oruđa.
