|
|
 |
|
Intervju Muhameda Filipovica ,,Hrvati Nam zabili noz u ledja,, |
|
|
|
Friday, 18 September 2009 |
INTERVJU MUHAMED FILIPOVIĆ TUNJO, BOSANSKI AKADEMIK
HRVATI NAM ZABILI NOŽ U LEĐA
• Upozoravao sam da je velika greška prikloniti se samo jednoj strani jer smo umesto Hrvata na sebe preuzeli udarce Srba Muhamed Filipović Tunjo, filozof i istoričar, jedan od najuticajnijih intelektualaca među bosanskim muslimanima za kojeg mnogi tvrde da je i danas siva eminencija sarajevske političke scene, nedavno je sablaznio dobar deo svojih sledbenika stavom da su muslimani pogrešili kada su se 90-ih svrstali na hrvatsku stranu. U razgovoru za "Vesti" ovaj član Akademije nauka BiH, i sam nekada vrlo aktivan u političkom životu i sa pismenim svedočenjem o danima kada je bio "Alijin diplomata", objašnjava kako je došao do ovakvog zaključka i da li to znači da da bi i premijer RS Milorad Dodik bio prihvatljiv sagovornik Bošnjacima u nastojanju da sačuvaju BiH. | U raljama Brisela | • Kako gledate na ulogu visokog predstavnika, budući da se svi slažu da BiH nije funkcionalna država?
- On je niko. Jadan čovek koji nikog ne predstavlja, pošto EU neće da definiše svoju politiku prema BiH, jer ne mogu da se međusobno nagode. |
|
• Nedavno ste izjavili da su devedesetih godina bosanski muslimani trebali da se okrenu Srbima.
- Nisam siguran da me precizno citirate, ali sam u svakom slučaju bio za to da Bošnjaci ne smeju imati relativan odnos sa Srbima i jednostrano se povezivati sa Hrvatima. Upozoravao sam na to da baš kao što su i Srbi imali velikosrpske planove, da su i Hrvati imali svoje velikohrvatske planove da se teritorije BiH koje su naseljene Hrvatima smatraju Hrvatskom. Zbog toga je bila velika greška prikloniti se jednoj strani, u ovom slučaju Hrvatima. Trebalo je da ostanemo u Jugoslaviji jer nam ništa nije smetalo. U Jugoslaviji smo napredovali. Smatrao sam da ukoliko uđemo u šemu sa Hrvatima, da ćemo, kako je to Tuđman i planirao, na sebe preuzeti udarce Srba. To se, nažalost, i desilo. Iako su nam Srbi predočili alterativu rata, mi smo se okrenuli Hrvatima da bismo od njih dobili udarac u leđa. Glasali su za nezavisnu BiH, a nisu hteli da je brane kao takvu, već su je videli kao deo Hrvatske. Hrvati su u poslednjem ratu, kao i Srbi ubijali muslimane i rušili džamije i u tome se nisu ništa razlikovali. | Tadić upravlja Dodikom | • Koliko je Milorad Dodik prihvatljiv sagovornik Bošnjacima?
- Moguć je dogovor sa Dodikom. On je jedan đilkoš iz Lektaša, ja ga dobro znam. Ume da se šegači, ali nije on zao. Znam dobro ljude iz tog kraja. Tamo su ljudi dobro živeli, ali iako su bili imućni, svi su bili u partizanima. Oni su racionalni ljudi i proračunato rade. Znate, nije problem u Dodiku, već u Beogradu. Uzrok Dodikovog ponašanja je Tadić i politika današanje Srbije koja je nesposobna da izađe iz uskonacionalnog šinjela Dobrice Ćosića. Srbi su veliki i značajan narod i tužno je što im nacionalnu politiku još uvek kroji jedan poljoprivredni tehničar.
• Ako očekujete zajednički jezik sa Dodikom, a tvrdite da je pod uticajem Beograda, hoće li to onda premijer RS okrenuti leđa Srbiji?
- Sada nema potrebe za tim. Još uvek mu dobro ide. |
|
• To odudara od vaših ranijih stavova da je BiH zajedno sa Slovenijom i Hrvatskom trebalo da se otcepi od Jugoslavije?
- Niste dobro pročitali. Ne da se BiH otcepi zajedno sa Slovenijom i Hrvatskom, već sam smatrao da je sa ostatkom Jugoslavije trebalo napraviti prihvatljiv konfederalni savez. Ali, kad je to otpalo, bio sam učesnik srpsko-muslimanskog sporazuma. Čak sam i u vreme rata odlazio u Beograd na razgovor sa Miloševićem. Smatrao sam da možemo naći zajednički sporazum za dobrobit svih naroda u BiH.
• S obzirom na to da su bosanski muslimani i u Drugom svetskom ratu bili na strani ustaške NDH, možemo li onda reći da su u dva rata ponovili istu grešku birajući pogrešnog saveznika?
- Ta konstatacija da smo bili saveznici ustaša nije tačna. Zna se tačno ko je od muslimana pristupio ustašama. Samo 1,5 odsto muslimana je bilo u državnoj i vojnoj strukturi NDH. | Popis daje lažnu sliku | • Zašto su bosanski muslimani protiv popisa stanovništva u BiH?
- Nijedan normalan čovek u normalnim okolnostima ne bi mogao da bude protiv popisa. Ali, ako raselite 800.000 muslimana po svetu, a u poslednjem ratu ih je 150.000 ubijeno, onda popis dođe kao podrška etničkom čišćenju.
• Te vaše brojke srpska strana osporava i upravo bi popis pod kontrolom međunarodne zajednice bio dobra osnova da se prestane sa licitiranjem ko je koliko stradao.
- Mi vrlo dobro znamo ko nedostaje. A manipulacije sa popisom su i te kako moguće, pre svega u odnosu na imovinu. Sada Srbi tvrde da je 67 odsto katastarskog zemljišta u BiH bilo u vlasništvu Srba, a to nije tačno. Nisu imali više od 22 odsto. Zbog toga ne verujem da neće biti zloupoteba od onih koji tvrde da nije bilo genocida nad Bošnjacima. |
|
• A šta ćemo sa pričom o "muslimanima kao hrvatskom cvijeću"?
- To su ustaške floskule. Hrvati su muslimane samo taktički uzimali i poturali ih za srpske udarce. Kako je to funkcionisalo, navešću vam primer iz Drugog svetskog rata sa kojim sam upoznat. U srcu Bosanske Krajine u Ključu, rodnom mestu mog oca, dve ustaške satnije su pobile 800 uglednih Srba iz celog sreza, a onda su se povukli i kada su došli Srbi, oni su se svetili na tamošnjim muslimanima. Uostalom, muslimani su masovno pristupili partizanima i nikada partizani ne bi pobedili da im bosanski muslimani nisu pristupili.
• Ne bi pobedili u celoj Jugoslaviji?
- Ne, u Bosni. Navešću vam samo primer svoje porodice. Nas je bilo osmoro dece, a tri brata i sestra su mi poginuli u partizanima.
• Opšti zaključci na osnovu ličnog iskustva su uvek diskutabilni, ali da se vratimo današnjici. Ima li BiH šansu da opstane kao država?
- Ima. Ne verujem u raspad. Doći će do toga da naši ljudi nađu zajednički interes. Sada su nesrećni jer njima vladaju oligarhije, da ne kažem mafijaške oligarhije. | Jelena ARSENOVIĆ |
|
|
|
|
|
|
