Makedonski zvaničnici ne reaguju na pozive za ujedinjenje Albanaca (Foto AFP)

 
Skoplje – Poziv albanskog premijera Salija Beriše Albancima iz Makedonije da se ujedine, u bivšoj jugoslovenskoj republici, koja je deo sna o „Velikoj Albaniji”, ostao je bez komentara zvaničnika iz Skoplja.

Ovdašnji mediji pažljivo prate i prenose reakcije iz susedstva ali se uzdržavaju od analize posledica Berišinog apela. Razumljivo je što ovde izostaju bilo kakve analize bez obzira na to što je dobar deo teritorije Makedonije još „Prizrenskom dekleracijom” označen kao sastavni deo „Velike Albanije”.

Zbog svakodnevnih uslovljavanja i pretnji domaćih Albanca, Makedonci se uzdržavaju od komentara i postupaka koji bi njihove sugrađane albanskog porekla naveli na ekstremizam, koji bi njihovoj zemlji samo doneo štetu u planiranom priključenju EU.

Zanimljivo je da mnoge aktivnosti vodećih albanskih političara i partija u Makedoniji – slučajno ili ne – koincidiraju sa retorikom albanskog premijera, koji je stari pokrovitelj partija Arbena Džaferija i Menduha Tačija.

Ovaj poslednji je prošle nedelje, pre nego što je svoje poslanike povukao iz makedonskog parlamenta, zvaničnim vlastima javno stavio do znanja da će od svog prijatelja Beriše zatražiti da Albanija stavi veto na prijem Republike Makedonije u NATO.

I povlačenje poslanika i Tačijeva pretnja usledili su pošto je vlada premijera Nikole Gruevskog odbacila svaki razgovor o njegovom predlogu za potpisivanje novog dogovora između Makedonaca i Albanaca.

Ako se ovome doda oštra reakcija Imera Selmanija, lidera Nove demokratije i predsedničkog kandidata, na odbacivanje njegovog amandmana na Zakon o Sobranju Makedonije, kojim zahteva da se albanski jezik proglasi službenim na celoj teritoriji Republike Makedonije, shvatiće se suština tvrdnje makedonskih analitičara o „sinhronizovanom delovanju Albanaca na Balkanu”.

Nema albanskog političara u Makedoniji koji ne smatra da Makedonija, kad-tad, mora da se ustroji kao država dvaju naroda. Istina, Ali Ahmeti, lider Demokratske unije za integraciju koja je u vladajućoj koaliciji sa vmrovcima premijera Nikole Gruevskog, takvo stremljenje kamuflira Ohridskim dogovorom koji, kao zastareo, odbacuju i Tači i lideri nekoliko manjih albanskih partija.

Ahmetijev ujak i narodni poslanik Fazli Velju i tetovski profesor francuskog jezika i osnivač prve albanske političke partije u Makedoniji Nevzet Halili odvojeno uveliko rade na formiranju „Iliride”, odnosno „Dardanije”.

Oba projekta su inače iznjedrena iz „Prizrenske lige” i u suštini znače stvaranje autonomne albanske teritorije na tlu Makedonije, odnosno Srbije i Crne Gore. Njima Albanci sukcesivno ucenjuju makedonske vlasti uvek kad žele da iznude dalekosežne ustupke.

Ćutanje zvaničnog Skoplja u vezi sa inicijativom albanskog premijera o „prirodnom” ujedinjenju Albanaca na Balkanu razumljivo je i iz još jednog razloga; Makedonija je obavezana da do 15. septembra usvoji dva ključna sistemska zakona a oni će biti relevantni za EU jedino ukoliko za njih glasaju i predstavnici Albanca.

Mile Radenković