Vašington, 26. marta – Ni sa Barakom Obamom na čelu Amerika neće manje ratovati – samo će težište vojnih operacija prebacivati iz Iraka u Avganistan. Ovakva slutnja proizlazi iz upravo objavljenih analiza po kojima će Vašington, slično preuzimanjima na domaćem posrnulom finansijskom tržištu, postati „većinski vlasnik” akcija na bojištu kojim je obeležen početak 21.veka.
Ispostavlja se, naime, da su u oba slučaja – na pijaci novca i u ratu – počinjene greške koje moraju da se rešavaju pojačanom intervencijom ovdašnje države. Berze su, doduše, posrnule zbog kreditnih olakosti na koje su ih podstakle bivše vlasti Džordža Buša mlađeg, dok su sukobi u Avganistanu ponovo rasplamsani zbog toga što ih je doskorašnja administracija zanemarila favorizovanjem invazije na Irak. Ali, na oba ta različita fronta Obamin tim sada vanredno interveniše na isti ili sličan način: povećanjem angažmana čiji je jedinstveni cilj da Amerika nadvlada glavne pretnje svojoj bezbednosti – ekonomsku krizu i akcije „oživelih” talibana i Al Kaide.
Novom šefu Bele kuće su to dva glavna izazova. I – dva glavna testa verodostojnosti njegovog „sejanja optimizma”.
Ako suzbije sistemski košmar i doaka Osami bin Ladenu, on je „na konju”. Ne uspe li u tome – biće na udaru, kao lider koji je obećavao više nego što može da uradi i kao odgovoran za traume koje bi usledile…
Njegovi projekti na oba polja izgledaju kao „prevratnički poduhvati”. Umesto Iraka glavni front postaje Avganistan, a umesto privatnog preduzetništva, kao odlučujuća snaga privredne stabilizacije ispostavlja se budžetska potpora.
Amerika će postati „nesporni vlasnik avganistanskog rata”, konstatuje danas „Vašington post”. S nagoveštenim slanjem pojačanja od 17.000 vojnika, njene trupe će činiti „više od dve trećine sastava međunarodne koalicije”, koja je mobilisana pod okriljem UN da bi se odgovorilo na terorističke atentate, izvedene 11. septembra 2001. otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington, u kojima je poginulo oko 3.000 ljudi.
Pozivajući se na zvanične a neimenovane izvore, „Post” tvrdi da će za 50 procenata, na 900 ljudi, povećati i američki civilni angažman u Avganistanu. Sve, dodaje se, u okviru nove strategije koju će Obama sutra da obelodani u pojedinostima, a koja se tiče i američkih intervencija u Pakistanu u čijim je pograničnim zonama sa Avganistanom, prema ovdašnjim tvrdnjama, stacioniran Bin Laden s svojim štabom…
Obamin tim će nastaviti da akcije u Avganistanu karakteriše kao multinacionalne, ali će težište biti na američkim snagama, citira se izjava „bivšeg visokog funkcionera Pentagona”. Uz naglasak– da SAD „imaju daleko više vojnika, opreme i uloženog novca nego „ostatak” NATO-a.
Dodaje se da će Obama nastojati da na samitu alijanse, prvih dana sledećeg meseca u Londonu, uveri saveznike da je potreban njihov veći angažman na avganistanskom bojištu – s koga „svima prete” velike opasnosti.
U međuvremenu je došlo do nesaglasnosti u procenama između izaslanika za Avganistan norveškog diplomate Kaja Ejdea, s mandatom UN, i američkog predstavnika Ričarda Holbruka. Razlike među njima su se ispoljile, kalendarski i suštinski, i oko „kosovskog pitanja”…
M. Pantelić
-----------------------------------------------
Redefinicija rata
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 26. marta – Posmatrači su ovde zapazili da administracija Baraka Obame izbegava da upotrebi omiljeni poklič ekipe Džordža Buša da je Amerika u „dugom ratu” ili „globalnom ratu protiv terorizma”. Mahom upotrebljava izraz – „nepredviđene spoljne operacije”.
Zvaničnici poriču da je izdata direktiva za takvu promenu. A pomenuta promena se ipak – učestalo primećuje.
M. P.
