Čudo nad čudima: Nađa Higl

Rim, 31. jula – Svetska šampionka na 200 m prsno je Nađa Higl iz Srbije. Do juče ovo je samo zvučalo kao šala, a danas je to realnost. Čudo, senzacija, ne postoje prave reči koje mogu da opišu uspeh koji je ostvarila skromna 22-godišnja Pančevka.

Napravila je najveće iznenađenje šampionata u Večnom gradu. Trijumfovala je s rezultatom 2:21,62 i iza sebe ostavila svetsku rekorderku Anamej Pirs iz Kanade i dotadašnju evropsku rekorderku Mirnu Jukić iz Austrije. Olimpijska šampionka Rebeka Soni morala je da se zadovolji tek četvrtim mestom.

Trka je bila kao iz snova za Higlovu. Nije krenula preterano brzo, posle prvih 100 m s vremenom 1:08,64 zauzimala je peto mesto, a u tom trenutku daleko ispred svih bila je Amerikanka Rebeka Soni. Već na 150 metara naša plivačica se probila na treće mesto – ispred nje su bile samo Sonijeva i Kanađanka Pirs.

Zatim je usledio finiš za pamćenje. Sonijeva, koja se očigledno preforsirala u prvih 150 metara počela je da popušta, dok je Nađa Higl na čudesan način ubrzavala. Pretekla je Pirsovu, a negde na 10 metara od cilja i Sonijevu. Dodirnula je cilj prva, a na velikom semaforu se pojavilo: „Svetska šampionka Nađa Higl.

Na tribinama neverica u srpskoj ekspediciji. Prvo šok, a onda neviđena radost. Nova svetska šampionka je bila u još većem čudu. Krenula je prema zoni s novinarima, ali su je oni koji vode brigu o protokolu brzo uputili da ide u svlačionicu, jer je morala na svečano proglašenje pobednika. Samo je kratko mahnula rukom i rekla:

– Ne mogu da verujem! Ne mogu da verujem!

A onda je usledio najsvečaniji trenutak. Sa srpskom trobojkom Nađa se popela na najvišu stepenicu postolja.

Na svom prvom učešću na svetskom prvenstvu pokorila je celu planetu, orilo se „Bože pravde” na Foro italiku, a Milorad Čavić koji je u tom trenutku davao izjavu za televiziju, došao je do ivice bazena i odao počast himni i, pre svega, Nađi Higl.

Direktno sa postolja svetska šampionka je došla na konferenciju za novinare. Usledili su poljupci i čestitke, a ona je sve to gledala kao da ne veruje šta joj se događa.

Prva rečenica koju je izgovorila bila je:

– Ovo je san. U ovom trenutku živim svoj san.

Potom se osvrnula na finalnu trku.

– Cilj u Rimu je bio pre svega da uđem u polufinale, kada sam to uradila naredna stepenica je bila finale i tu sam prebacila sva svoja očekivanja. O medalji, a kamoli zlatnoj, nisam ni razmišljala – rekla je Higlova. – Išla sam u svom tempu, nisam se mnogo obazirala na rivalke. Videla sam samo Mirnu Jukić ispred sebe i pokušala sam da je stignem, kada sam ušla u cilj i videla svoje ime na semaforu bila sam šokirana. Gledala sam prvo u semafor, pa u ekran. Kamera me je stalno zumirala, a meni nije bilo jasno zbog čega. Sad znam, to je zbog toga što sam prvakinja sveta.

O tome šta se dešavalo sa Amerikankom Rebekom Soni, koja je vodila ubedljivo prvih 150 metara, nije imala nikakav komentar:

– Uopšte je nisam ni videla. Kao što sam već rekla, samo sam gledala Mirnu Jukić i ona mi je bila jedini reper. Na kraju, ispostavilo se, povukla me ka zlatnoj medalji.

Impresionirao je fenomenalan finiš Nađe Higl. Poslednjih 50 metara je preplivala za neverovatnih 36,15. A baš su tih poslednjih 50 metara bili njena najveća boljka.

– Upravo sam s bratom Sebastijanom posle Univerzijade radila na segmentima u kojima sam bila slaba. Tu pre svega mislim na okret, podvodno plivanje i, naravno, finiš. Sada su se sve kockice poklopile i dogodilo se nešto neverovatno – objasnila je Nađa Higl kako se dogodilo čudo.

Na pitanje da li se videla sa bratom Sebastijanom, koji joj je i trener, rekla je:

– On je još gori od mene. Držao se za glavu i ponavljao: „Ovo je neverovatno” – kazala je svetska prvakinja.

Široki osmeh nove vladarke sveta na 200 prsno i duhoviti odgovori na sva pitanja prosto su osvojili sve u Rimu. O njoj niko nije znao ništa, a sada će u antologiji stajati da je šampionka sveta na 200 m prsno Nađa Higl.

Sada se zaboravljaju mukotrpni sati treninga s bratom Sebastijanom, problemi s bazenima i činjenica da niko nije ulagao u čudesnu devojku iz Pančeva. Uprkos svemu tome popela se na svetski presto i dokazala da su čuda moguća. Naporan rad i neverovatna upornost dovele su je tamo gde je sigurno niko nije video.

Sada dolazi vreme slavlja, velikih reči od velikih političara i raznih ljudi koji su uvek tu kada neko treba da se tapše po ramenu, ali ne traba o njima mnogo pričati u ovom velikom trenutku za naš sport.

Dovoljno je reći: Nađa Higl – svetska šampionka na 200 m prsno. Ostaje samo da joj kažemo: Hvala.

------------------------------------------------------

Ponosna sam ako sam bila inspiracija Čaviću za svetski rekord

Bili su zbunjeni, ali i istinski oduševljeni strani novinari u pres centru. Nađa Higl ih je osvojila šarmom, iskrenošću, razoružavajućim osmehom. I kada se završio zvanični deo konferencije mnogi od njih (Italijani, Amerikanci, Slovenci, Hrvati) hteli su da nešto više saznaju o novom plivačkom čudu.

Domaće novinare zanimalo je kako je za toliko popravila rezultat od Mediteranskih igra u Peskari, preko Univerzijade u Beogradu do Svetskog prvenstva u Rimu.

– Tako se dogodilo, ali nije to slučajnost. Godine rada su iza mene, i mislim da su se sada jednostavno sklopile sve kockice na ovom predivnom takmičenju – odgovorila je Higlova.

Naravno, predstavnike sedme sile iz SAD interesovala je reakcija na Čavićevu izjavu, kako je inspirisala njega i Lenđera na vrhunsko ostvarenje u polufinalnoj trci na 100 metara delfin.

– Pre svega Milorad Čavić je veliki čovek i vrhunski sportista. Ukoliko sam mu bila inspiracija za svetski rekord, onda sam zato veoma ponosna. Ako treba skočiću i sutra uveče u bazen pre njegove trke ako bih mu time pomogla da osvoji zlato.

Hrvatske kolege interesovale su se za naredne ciljeve sjajne Pančevke:

– Posvetiću se pripremama za Evropsko prvenstvo u malim bazenima, ali kruna iduće godine biće Šampionat Evrope u Budimpešti. Nadam se da će se ponoviti ova predivna rimska priča.

Italijani, večito željni pikanterija, zainteresovali su se odakle joj, kako rekoše, „crvena” kosa, jer ne znaju Srpkinje kao takve.

– To morate da pitate mog oca. On je glavni krivac – rekla je uz smeh Nađa, a podsetimo, njen otac Dragan je plivački sudija.

Posle toga, nova svetska šampionka a je morala da napusti pres-konferenciju jer ju je čekala doping-kontrola. Dok je prolazila pored brojnih novinara čulo se:

– Ovi Srbi nisu normalni!

Vladimir Todorović

Rezultat zavisi od nje, a plasman od drugih: Nađa Higl Foto Tanjug

Srbija počinje da otkriva da ima plivače. Najpre je saznala za Milorada Čavića, koji je tamo daleko, daleko preko okeana, vežbao, vežbao i tako se izvežbao da je proslavio i sebe i svoju otadžbinu.

Za nas je on kao malo vode na dlanu – evropskih prvaka i olimpijskih šampiona nemamo u izobilju, ali je nezaobilazan i u svetskoj istoriji. Što zbog političke bure koja se podigla zbog njegovog natpisa na majci na Evropskom prvenstvu u Ajndhovenu, što zbog epskog dvoboja s Majklom Felpsom na Olimpijskim igrama u Pekingu.

Nas, koji smo bez daha pratili njegov epski dvoboj protiv najboljeg sportiste današnjice verovatno niko nikada neće moći da ubedi da i aparati za merenje vremena tada nisu ostali bez daha. Možda je to samo pristrasno gledanje, ali kao navijači imamo pravo i na to.

Ivan Lenđer i Čaba Silađi su izronili kao iz bajke i na Svetskom juniorskom prvenstvu u Riju napravili čudo. Eto, trebalo je da prvo sve sazna za njih, pa onda mi. Na sreću, odoleli su svetu i ostali kod nas.

Ove godine smo saznali da imamo i odlične plivačice. Od Miroslave Najdanovski, pokazalo se na Mediteranskim igram u Peskari, nema bolje u celom Sredozemlju, a nije ostala praznih ruku ni na Univerzijadi.

Na svetskim studentskim sportskim igrama isplivala je iz anonimnosti, bar za najširu javnost, još jedna plivačica – Nađa Higl. Uz dve srebrne medalje u plivanju prsnim stilom i odlične rezultate (1:07,80 na 100 metara i 2:23,34 na 200) postala je preko noći naša uzdanica za Svetsko prvenstvo.

Uoči plivačkih takmičenja u Rimu predsednik našeg saveza Dušan Dimitrijević je rekao da očekuje da svi naši takmičari (Čavić, Lenđer, Silađi, Đorđe Marković, Najdanovski, Higl i Marica Stražmešter) poboljšaju svoje najbolje rezultate. I pri tom je naglasio da to prvenstveno očekuje od, razume se, Čavića i – Higlove.

– Prezadovoljna sam učinkom na Univerzijadi, jer je pokazala da sam na dobrom putu. U Rimu mi je najvažnije da popravim svoje rezultate, a za koje će to mesto biti dovoljno – videćemo – kazala je uoči odlaska u glavni grad Italije Nađa Higl.

Prošle godine je plivala na Olimpijskim igrama i to iskustvo iz Pekinga će joj sada dobro doći. Na Mediteranskim igrama je bila četvrta, a na Tašmajdanu još uspešnija pri čemu se ima u vidu vreme, a ne samo plasman.

– Sezona mi je počela u septembru, odmah posle Pekinga. Ja sam specifičan slučaj, jer treniram sama čitave godine, pošto sam u klubu jedini plivač. Nisam se pripremala u inostranstvu, a ono što sam i otišla iz Pančeva bilo je to u Kruševac i Knjaževac. Nisam išla ni na visinske pripreme – otkriva Higlova. – Treniram dva puta dnevno u bazenu, a između toga tri-četiri puta nedeljno na „suvom”. Najbolje plivam kad sam u punom treningu. Mnogo plivam, na treninzima dajem 120 odsto sebe.

Za nju je vezana i jedna zaista riplijevska retkost. Trener joj je – rođeni brat Sebastijan. Stariji je od nje nešto više od godine dana (rođen 1985) i apsolvent je na beogradskom Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja.

Dakle nije prekaljeni as, nije ni neki uvozni trener, ali očigledno ume da radi. Na pitanje kako to objašnjava Nađa Higl je kazala:

– Moj brat se mnogo informiše: od prijatelja, iz knjiga, preko kompakt-diskova... Stalno istražuje, primenjuje nove stvari na treningu. Ne ustručava se ni da improvizuje. Primenjujemo ono što mi prija u vodi. Predlažem i ja šta da radimo. Odlično funkcionišemo.

Posle Univerzijade je, kako kaže, bila izolovana, jer je odmah sa Tašmajdana otišla u Kruševac na pripreme. Da su njeni rezultati naišli na odjek ipak je primetila i tamo:

– „Klinci” su tražili autograme od mene. Ranije toga nije bilo.

Sem toga nikakve druge promene nije primetila. Nada se da će grad Pančevo da stane iza nje.

A trebalo bi i Srbija. Plivanje je bazičan sport, jedan od onih po kojima se cene nacije.

Imamo sreću da se pojavila ne samo darovita generacija, nego i izuzetno posvećena plivanju. I greh bi bio, veliki greh, da iza tog njihovog prometejskog elana ostanu samo uzdasi.

Ivan Cvetković