Pare iz domovine: Osama bin Laden (Foto AFP)
Vašington, 24. juna – Ožalošćenost, odgovornost, putevi novca, slovo zakona i potrebe diplomatije – još su ovde nerazmrsivo isprepletani, a i međusobno suprotstavljeni, povodom pretrpljenog najtragičnijeg atentata modernog doba, iako se on dogodio pre gotovo osam godina. Tek danas su, tako, obelodanjeni tajni nalazi ovdašnjih obaveštajaca – da su članovi kraljevske familije Saudijske Arabije finansirali Al Kaidu, čiji su pripadnici označeni kao organizatori i izvršioci udara otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington, u kojima je 11.septembra 2001. život izgubilo oko 3.000 ljudi.
Otkriće – koje je ekskluzivno objavio „Njujork tajms – ide u prilog tužbi porodica poginulih i ranjenih da je dvor u Rijadu, što on poriče, bio neka vrsta saučesnika u tom masakru, ali ne toliko da bi dobile i pravosudni „blagoslov”. Ovdašnji propisi ne dozvoljavaju da se sudski traži odgovornost stranih država za akte počinjene izvan SAD, a i Ministarstvo pravosuđa je poručilo da se, u ovom slučaju, više ne vode sudski procesi.
Potrazi za istinom isprečili su se, ispostavlja se, ne samo paragrafi nego i politika. Tačnije, Vašington ne želi da poremeti odnose s jednim od glavnih bliskoistočnih saveznika – Saudijskom Arabijom (čiji su državljani činili glavninu 19-članog atentatorskog sastava).„Tajms” predočava i da su se visoki zvaničnici sadašnje administracije sastali s predstavnicima oštećenih porodica i da je tom prilikom državni podsekretar za obaveštajni rad u finansijskom sektoru i antiterorizam Stjuart Livi „kritikovao bogate Saudijce da pomažu finansiranje terorizma”. Istovremeno, list ocenjuje da ipak „nema” ključnog dokaza da su novčane pošiljke Rijada bili povezane s pomenutim atentatima na Svetski trgovinski centar i Pentagon.
Na uvid javnosti stavljene su, međutim, pojedinosti koje potvrđuju značajan protok novca „delikatne” namene. Taj „kanal” se, navodi se, protezao i do Balkana.
Dva puta se, u „Tajmsovom” izveštaju, pominje Bosna. Pa se citira svojevremena izjava neimenovanog lica koje se predstavilo kao „operativac Al Kaide u Bosni” da je „Saudijska visoka komisija za pomoć Bosni”, registrovana kao humanitarna organizacija, prosleđivala devedesetih novac i drugu opskrbu terorističkim grupama i zapošljavala njihove operativce”. Podseća se i da je poverljivi nemački obaveštajni raport po kome su „početkom devedesetih princ Salman bin Abdul i drugi članovi saudijske kraljevske familije davali novac „drugoj dobrotvornoj instituciji osumnjičenoj da pomaže borbene aktivnosti u Pakistanu i Bosni”.
Novinski napis sadrži i detalj iz internog dokumenta ovdašnjeg ministarstva finansija da je dvor u Rijadu „bar do 2006. snažno podržavao Internacionalnu islamsku potpornu organizaciju”, ovde okarakterisanu kao „odgovornu za podsticanje islamske militantnosti širom sveta”. Na to se nadovezuju slutnje da se saudijski vrh na takve transakcije odlučio delom i zato da bi odvratio teroriste od akcija u njegovoj zemlji.
Dokument s novim činjenicama o spornoj vezi do javnosti je dopro, objašnjava se, na neobičan način. Advokati su ga dobili od anonimnog dostavljača, a onda dali i na uvid njujorškom dnevniku.
Do njegovog objavljivanja dolazi u vreme kad predsednik Barak Obama nastoji da popravi, dugo poremećene, odnose Amerike sa islamskim svetom. Pri čemu računa i na podršku partnera za kakvog i dalje, pogotovu u petrolejskom i finansijskom sektoru, važi Saudijska Arabija.
