Karikatura: D. Stojanović
Zagreb, 8. jula – Dok hrvatska javnost još nagađa o pravim razlozima iznenadnog povlačenja Ive Sanadera s funkcija predsednika vlade i čela HDZ-a, na koje je instalirao svoju dosadašnju zamenicu Jadranku Kosor, sve češće se pojavljuje teza i priželjkivanje određenih političkih krugova da na čelo hrvatske vlade dođe Stjepan Mesić kada mu istekne sadašnji drugi mandat predsednika države. Najnoviju želju u tom pravcu izrekao je juče čelnik Istarskog demokratskog sabora Ivan Jakovčić posle Mesićevog intervjua „Nacionalu” na tu temu.
Rekavši kako do njega „dolaze predlozi da postane premijer”, Mesić je objasnio kako je „vrlo teško postići konsenzus među različitim strankama koje bi formirale takvu vladu”.
„Ne znam jesam li dovoljno sposoban da objedinim sve veće i manje stranke. Nisam siguran da bih uspeo”, rekao je Mesić, čime je u stvari ostavio otvoreno ovo pitanje iako je u nastavku dodao „i posle kraja predsedničkog mandata ulagaću sav napor za dobrobit ove zemlje, ali neću se baviti operativnom politikom”. Postoji, naime, i mišljenje da bi Mesić mogao da bude i predsednik Hrvatskog sabora.
Ova priča o mogućem nastavku Mesićeve političke karijere nije sasvim nova. Njemu ističe mandat za godinu dana, baš negde u vreme kada dolaze i redovni parlamentarni izbori, a nedavno su se pojavile i ideje da bi Mesić mogao da politički poveže tzv. treći blok, odnosno manje stranke leve provenijencije kao što su Istarski demokratski sabor, Hrvatska narodna stranka, Hrvatska socijalno-liberalna stranka i Samostalna demokratska srpska stranka (ove dve su sada u koaliciji s vladajućim HDZ-om). Uz pretpostavku da to podrži i SDP kao najjača opoziciona stranka, bez čega su takve procene neodržive, zaključuje se da bi Mesić mogao da dođe na čelnu funkciju vlade ili Sabora kao svojevrsni „povezujući faktor” onog dela Hrvatske koji sebe smatra levim političkim usmerenjem, barem zbog svog odnosa prema antifašističkim tradicijama koje pokušava da odbrani od sve upornijih revizionističkih nasrtaja.
-----------------------------------------------------------
Hrvati stežu kaiševe
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 8. jula – U pravu je bila predsednica HNS-a Vesna Pusić kada je u Saboru novoj premijerki Jadranki Kosor ukazala da je dobila „vruć krompir”, jer i pored njenih početnih uveravanja da neće ni dirnuti plate i penzije, postaje izvesno da će početkom jeseni oni ipak biti smanjeni. U tome su jedinstveni svi domaći ekonomisti, a današnji hrvatski mediji iz svojih izvora bliskih vrhu vladajućeg HDZ-a listom donose tvrdnje da će penzije i plate koje se isplaćuju iz državnog budžeta tokom septembra biti smanjene za pet do deset odsto, čime bi se pokrio tek deo od velike „rupe” u budžetu.
Biće to u okviru trećeg ovogodišnjeg rebalansa budžeta, a drugi će biti izvršen već ovih dana i doneti uštedu od blizu 140 miliona evra (oko milijardu kuna). Planira se to postići smanjivanjem troškova reprezentacije na minimum („samo kafa i čaša vode“), drastičnim smanjenjem upotrebe novčanih kartica i službenih automobila za državne funkcionere, te smanjenjem povlaštenih penzija državnih funkcionera za 10 odsto.
„Da bismo na jesen mogli početi s rezanjem plata i penzija, najpre moramo krenuti od sebe i tako pokazati da smo i mi spremni na rezanje”, prenosi se izjava neimenovanog funkcionera HDZ-a.
Što se tiče smanjivanja plata i penzija ostalih građana početkom jeseni, prema sadašnjim informacijama to će se izvesti tako da se ne bi dirale penzije do 275 evra (2.000 kuna), one od 275 do 412 evra će se smanjiti za pet odsto, a penzije preko tog iznosa za 10 odsto. Za taj korak, međutim, treba pripremiti vanredne zakone, ali i savladati otpore onih koje će to pogoditi, a koji već najavljuju proteste. Predstavnici stranke penzionera, koja je u koaliciji s HDZ-om na vlasti, upozoravaju da su penzioneri u najlošijoj situaciji i oni moraju biti poslednji čija će se prava menjati”. Najavljuju da će odmah pristati na smanjenje penzija koje su dobijene po privilegijama, ali ne prihvataju to i za one koje su zarađene mukotrpnim radom i prete napuštanjem koalicije ako se to dogodi.
Da vladi Jadranke Kosor uopšte neće biti lako ukazuje i upozorenje guvernera centralne banke Željka Rohatinskog (prošle godine proglašen najuspešnijim guvernerom nacionalne banke u svetu), koji iznosi da ukupni deficit državnog budžeta iznosi nešto preko dve milijardi evra, a tome treba dodati i blizu četiri milijarde evra koje država mora osigurati za vraćanje svih kredita u ovoj godini. Dodatna gorka pilula koju je obznanio Rohatinski jeste da Hrvatska narodna banka, na čijem je čelu, „više nema oružja” protiv aktuelne privredne krize, što znači da vlada u toj borbi sada ostaje sama.
Radoje Arsenić
