(Karikatura D. Stojanović)

Združena vojna vežba Ukrajine i NATO-a, koja se svake godine održava pod nazivom „Morski povetarac”, otkazana je. U zvaničnom saopštenju Vojnopomorskih snaga Ukrajine koje je stiglo na adrese Komande američkih snaga u Evropi i šeste flote, navedeno je da ukrajinski parlament (Vrhovna rada) nije dao obavezno odobrenje za prisustvo stranih trupa na teritoriji bivše sovjetske republike. Ovogodišnja vežba predviđena za period od 13. do 26. jula, trebalo je da bude najmasovnija do sada, uz učešće 16 država.

U međuvremenu, Rusija je u ponedeljak pokrenula unapred najavljenu veliku vojnu vežbu „Kavkaz 2009” koju je po obimnosti moguće uporediti tek sa sličnim vežbama iz sovjetskog perioda. Za tu priliku na poligonima deset ruskih federalnih republika i okruga okupilo se 8.500 vojnika, 200 tenkova, 450 oklopnih vozila, 250 artiljerijskih oruđa... Nije čudo što su pojedini zapadni analitičari ove manevre ocenili kao uvod u novi rusko-gruzijski sukob, žešći i od onog prošlogodišnjeg kada je kavkaska republika izgubila suverenitet nad Abhazijom i Južnom Osetijom.

Gruzija stavljena ad akta

U takvim okolnostima održano je tokom vikenda na Krfu zasedanje Saveta Rusija-NATO. I sve je okončano začuđujuće pomirljivim izjavama, sa obe strane: razmirice treba ostaviti po strani, previše je drugih problema koji pritiskaju današnji svet. Što se tiče alijanse, prošlogodišnji rat u Gruziji je stavljen ad akta, mnogo je važnije okrenuti se Avganistanu, jer tu stvari ne idu baš najbolje. Posle odluke da se povuku sa iračkog bojišta Amerikanci, kao čelna snaga zapadnog vojnog saveza, sve bliže su saznanju da im ni u Centralnoj Aziji nema opstanka ukoliko nešto ne promene, a to „nešto” trebalo bi da im obezbedi obnovljeno savezništvo sa Rusijom.

„Rad Saveta Rusija-NATO, koji je zamro posle gruzijskih događaja, ponovo je oživljen. Ne smatram da je taj problem u potpunosti prevaziđen, ali ga svakako ne bi trebalo shvatiti kao kamen spoticanja u našim odnosima”, izjavio je zadovoljno gensek alijanse Jap de Hop Shefer. Njegov sagovornik ruski šef diplomatije Sergej Lavrov vešto se uklopio u prethodnu konstataciju: „Odluke koje smo doneli nakon što je Tbilisi pokrenuo rat nepovratne su, i kao takve ih treba tumačiti u budućim praktičnim odnosima.” A to podrazumeva sve: od zajedničkog gašenja ratnih žarišta, pa preko razgovora o smanjenju nuklearnog naoružanja, do obustavljanja daljeg širenja NATO na istok.

U tom smislu alijansa se našla na nekoj vrsti prekretnice. „NATO se ‘zaglavio’ u svom pohodu na bivše sovjetske republike”, tvrdi ruski ambasador pri alijansi Dmitrij Rogozin i dodaje: „Dalje širenje za sada nije izgledno. Čak ni kada se govori o Ukrajini i Gruziji, a o drugim državama da i ne govorimo. Očigledno, program ‘Partnerstvo za mir’, zamišljen kao neka vrsta ulaznice u zapadni vojni savez – iscrpen je. U Briselu ne znaju kako u budućnosti da igraju na tu kartu”, tvrdi ruski diplomata. „Nemaju jasnu viziju kako da razvijaju svoju organizaciju: da li da se globalizuju i pretvore u svetskog žandarma, ili da se vrate Petoj tački ustava alijanse prema kojoj su sve članice obavezne da, u slučaju napada na bilo koju državu saveznicu, to tumače kao napad na celu organizaciju.”

Polovični savezi

Stvari, definitivno, nisu sasvim jasne. Naime, kako je nedavno ustvrdio američki ekspert Daglas Bandou, svaka zemlja koja se nađe pred dilemom da li da krene u sukob koji nije njen, mora da vodi računa, pre svega, o sopstvenim interesima, a tek potom o obavezama koje proističu iz članstva u ovom ili onom vojnom savezu. Kada je reč o NATO-u „nije nemoguće da se i SAD, u nekom hipotetičkom ratu, nađu usamljene, bez pomoći saveznika”, smatra Bandou. Uostalom, sukobi u Iraku i Avganistanu su to već pokazali. Strpljenje i entuzijazam saveznika u pomenutim slučajevima splasnuli su onoga trenutka kada je postalo jasno da se ovi ratovi vode ne sa zajedničkim ciljem već, pre svega, zarad interesa Vašingtona.

Saznanje da vojni savezi nisu bogomdano rešenje za bezbednost, ni grupe zemalja ni svake od njih ponaosob, Rusija je iskoristila tako što je zapadnoj strani iznela svoje viđenje partnerstva, a koje se svodi na princip da svaka članica NATO u kontaktima sa Moskvom nastupa kao nezavisan subjekt, a ne kao glasnogovornik grupe od 28 država. Ovim se, prema mišljenju Rusa, ne dezavuiše NATO kao organizacija, već se saradnja svodi na svoju suštinu – međusobnu pomoć država, bez ikakvih uslovljavanja.

Zveckanje oružjem na relaciji Vašington – Moskva koje je u protekloj godini u jednom trenutku najavljivalo čak i povratak „hladnog rata”, srećom, utihnulo je. Ispostavilo se, naime, da drugima, pre svega Severnoj Koreji i Iranu, to zveckanje ide bolje od ruke.