I TO JE (BIO) BALKAN

Pripremajući se za bitku sa Turcima u leto 1386 ili 1388, knez Lazar Hrebeljanović je na sve strane poslao obaveštajce, i tek potom odlučio je da tursku vojsku sačeka kod sela Pločnika, u dolini reke Toplice, blizu današnjeg Prokuplja. Razaslate uhode, izvidnici i krajišnici, ali i pogranična vlastela doneli su mu mnoštvo podataka o osvajačima i načinu na koji se oni bore. Budući da je Turcima za megdan najviše odgovaralo široko polje na kome bi mogli da se razmašu konjicom, Lazar je odabrao usko grlo u dolini reke Toplice, i tu razmestio glavne snage. Ispred njih je isturio lake strelce, "čarkače" i laku konjicu čiji je zadatak bio da nateraju Turke da prerano razviju glavninu svojih snaga, a zatim da se pred njima povuku, razdvoje tursku glavninu i navuku je na brda. Tu ih je čekala odmorna, teška konjica srpske vojske i oklopnici, dok su ih lakše snage udarale s boka. Srbi su na taj način izvojevali veliku pobedu nad turskom vojskom i njenim komandantom sultanom Muratom Prvim, takoda se poražena vojska povukla daleko u pozadinu i godinama posle bitke uopšte nije pokazivala ni nameru da ponovo napada i osvaja. Pobeda Srba je bila i prva pobeda hrišćana nad Turcima na Balkanu.
Opijeni pobedom kod Pločnika, srpski velikaši su ponovili grešku iz bliske prošlosti. Prestali su da jačaju vojsku, a nastavili da se glože među sobom. Niko nije primetio kada su Turci počeli da se prestrojavaju, naročito i zato što su Mlečani i Ugari, tadašnje hrišćanske sile, takođe verovali da su napadači zauvek oterani. Osmanlije su, međutim, naučile lekciju. Sultan se redovno savetovao sa vojnim stručnjacima o procenama srpske sile i moći, ali i o njihovim naravima i običajima. Ostalo je zabeleženo da je Murat zatražio savet janičarskog zapovednika Evrenos-bega, poreklom Grka, šta da se radi sa srpskom vojskom, jer imaju oklopnike, koji su jaki i složni u borbi. Evrenos beg je odgovorio: "Svetli padišahu, sa njima se lako može izaći na kraj ako se jednima ponudi novac, a drugima vlast."