|
|
 |
|
U zatvor zbog komsijske kafe |
|
|
|
Sunday, 05 July 2009 |
RODBINA POD EMBARGOM NEVOLJE SELJANA UZ GRANICU SRBIJE I CRNE GORE
• Iako nema obeležene granice i graničnih tabli, policije Srbije i Crne Gore teraju meštane da koriste samo zvanične prelaze i pešače po 30 ili 40 kilometara, a prekršaj košta i do 150 evra Od odvajanja Srbije i Crne Gore i upostavljanja granice između "dva oka u glavi" koja je preko noći podelila braću, komšije i najbolje prijatelje, starina Veran Kuč (97) iz Boljara, pograničnog sela na Pešteru, ne isključuje televizor:
- I ovako star, ne propuštam nijedan TV dnevnik, ni jutarnji, ni večernji, ni beogradski, ni podgorički. Čekam aber o lakšem prelasku granice, čekam da se Milo i Boris dogovore... Čekam da, kao nekad, bez kontrole i straha od policije, odem kod komšija preko brda koji su ostali u Crnoj Gori. Bojim se da ću umreti, a da dogovor neću dočekati - kaže Veran.
U selima Pode, Poljice, Boljare, Bare, Grgaje, Vrbnica, Borišiće, Zahumsko i Trešnjevica žitelji se žale da ih pogranična policija tera da koriste samo zvanične granične prelaze i da do najbližih komšija i prijatelja, udaljenih po kilometar-dva, a nekada i manje, pešače i po 30, pa čak i 50 kilometara. | Gorak život u nedođiji | LJubo Kuč (78) iz Boljara žali se da su se srpske i crnogorske vlasti udružile da im zagorčaju život u nedođiji:
- Još mislim da smo braća i da o svemu bratski treba da se dogovorimo, pa i o prelasku granice koja je, po našem mišljenju, potpuno nepotrebna. Ako vlasti ovako nastave, granica im neće ni trebati, jer ni na srpskoj, ni na crnogorskoj strani neće biti nikoga, sem policajaca i graničara. |
|
A prava muka snašla je 68-godišnjeg muzičara Elmaza Hajdarpašića iz sela Poljice.
- Ako krenemo starim putevima, kojima su išli i naši preci i koje smo i mi doskora koristili, čekaju nas kazne: u Crnoj Gori od 130 do 150 evra, u Srbiji od 5.000 do 10.000 dinara. Ako nas u "ilegalnom prelasku" uhvate više puta, slede i krivične prijave, i u zatvor može da se zaglavi. Meni su svi najbliži ostali u Crnoj Gori, dozivamo se, a ne smemo da se posećujemo, bruka jedna! I posao sam izgubio, više me niko ne zove na svirke i veselja u Crnoj Gori - jada se Elmaz.
Vezira Hećo (75) iz sela Pode kaže da preko, u Crnoj Gori ima ćerku, zeta, unuke i deo imanja. Umesto da prepešači dva kilometra, policija je tera da ide okolo i prevali čak 36 kilometara! | Šverc brazilskog mesa | Pripadnici pogranične policije kažu da samo rade svoj posao i da se svaka granica, pa i ova između Srbije i Crne Gore, mora kontrolisati, jer šverceri ne miruju, a najčešće se prenosi meso (brazilsko iz Crne Gore), cigarete, municija, oružje, droga...
- Tačno je da meštani trpe i da ponekad plate kaznu, ali je isto tako tačno da i među njima ima sitnijih švercera. Kad se dve države dogovore o tretmanu pograničnih sela, mi ćemo postupiti onako kako nam bude naloženo iz Beograda i Podgorice. Do tada i za njih važi granica - kažu policajci na terenu. |
|
- Nisam mogla zaobilazno ovako stara i krenula sam seoskim putem kojim sam išla celog svog života. Posle pola kilometra presrela me je crnogorska policija, zapisali me za kaznu i oduzeli mi kačicu sira koju sam ponela unucima, kažu da je to šverc. LJude proganjaju zbog teleta, džaka brašna ili nekoliko kokošaka. Nigde ne piše da je tu granica, nigde nema granične table, nema upozorenja da ulazim u drugu zemlju i da kršim zakon. Ogorčena sam, zar sam ja koja sam jednom nogom na onom svetu neki ilegalac i švercer?! - pita se Vezira.
Aleksa Biočanin (45) iz sela Bare kaže da postoji inicijativa meštana da se u mesnim kancelarijama naprave spiskovi svih žitelja pograničnih sela koji bi se dostavili policiji kako bi ovi ljudi mogli nesmetano, sa ličnim kartama i uz dogovor dve države, da prelaze granicu mimo graničnih prelaza. Ni od ovoga zasad nema ništa. | Nek preoru puteve | Meštani pograničnih sela predlažu policijama Srbije i Crne Gore da buldožerima preoru sve prirodne puteve koje su vekovima koristili i da im i fizički onemoguće posete i kontakte.
- Ako nema granice, neka bar iskopaju neki jarak preko koga nećemo smeti. Makar kazne više nećemo plaćati, ovako potrčimo za kravom ili ovcom, uđemo u Crnu Goru i platimo kaznu više nego što vredi živinče - objašnjava Stojan Sredojević. |
|
- Narod iz srpskih sela rodbinski je povezan s narodom iz crnogoskih sela, ljudi idu na sahrane, na veselja, u posete, da obiđu bolesne. Dodatni problem je što ovde niko nema kola, a i da ih ima, putevi su loši, a na konju ili pešice ne može se putovati po 30 i 40 kilometara u jednom pravcu - naglašava Biočanin.
Meštani sela Borišiće na srpskoj strani rodbinski su povezani sa žiteljima Pećarske u Crnoj Gori. Do prijatelja sada moraju zaobilazno preko prelaza Kumanica. Umesto pet, pešače 30 kilometara. Stojan Sredojević (67) iz ovog sela žali se što je na Kumanici uvek gužva.
- To je zvanični prelaz, tamo je uvek puno vozila, čeka se u dugim redovima, leti posebno... Mi smo seljaci, svaki dan nam je dragocen za skupljanje letine, nemamo vremena za dangubljenje po nekakvim prelazima - kaže Sredojević. - Nedavno smo krenuli na sahranu rođaka u Pećarskoj, nije bilo vremena da se ide okolo na Kumanicu, izgubili bismo ceo dan. Čim smo ušli u Crnu Goru, sačekala nas je policija, hteli su sve da nas privedu i kazne, da nije bila u pitanju sahrana, taj put bi nas koštao bar po 200 evra.
Meštani pograničnih sela tvrde da priče o švercu ne bi trebalo da budu razlog za njihovo maltretiranje. Radivoje Lazarević (46) iz sela Pećarska na crnogorskoj strani kaže da se policija obrušila na starce i sirotinju:
- Garantujemo da nismo šverceri. Može da se desi da neko u susedno selo potera tele ili jagnje ili da u ruci ili na konju ponese kanticu sira. Zar je je to šverc, zar će to da ugozi ekonomiju Srbije ili Crne Gore?! PIŠE: Dragan N. PETROVIĆ |
|
|
|
|
|
|
