Na insistiranje i lobiranje SAD, Interpol je juče doneo odluku o ukidanju „crvenih poternica” koje su ranije raspisane po zahtevu suda u Beogradu protiv državljana BiH optuženih za napad na kolonu vojnika JNA koja se po dogovoru zaraćenih strana povlačila iz Sarajeva kroz Dobrovoljačku ulicu maja 1992 godine.

  Odluka Interpola važi za slučaj Dobrovoljačke ulice i sve buduće slučajeve, ali će sve druge, prethodne i dosadašnje poternice ostati na snazi. U odluci Izvršnog komiteta Interpola navodi se da će poternice za ratne zločine ubuduće moći da raspišu samo ako to radi Međunarodni sud, država za svog državljanina i država za stranog državljanina samo ukoliko se država iz koje je okrivljeni slaže s tom poternicom.
- Odluka je doneta na zvaničan zahtev predstavnika BiH, ali ona ne bi bila takva da nije imala podršku predstavnika SAD koji su je i izdejstvovali - kaže izvor „Blica”.
Nadležni u srpskim institucijama i pravni stručnjaci smatraju da je odluka Interpola protivna međunarodnom pravu, ali i statutu ove međunarodne organizacije, kao i da neće doprineti rasvetljavanju ratnih zločina i pomirenju na prostorima bivše SFRJ.
Ministarka pravde Snežana Malović kaže da će narednih dana ministarstva pravde i unutrašnjih poslova preko kancelarije Interpola uputiti zahtev Generalnom sekretarijatu Interpola da se ukine odluka Izvršnog komiteta te organizacije.
- Potez Izvršnog komiteta Interpola nije zasnovan ni na međunarodnom pravu, ali ni na procedurama po kojima radi Interpol. U našem zahtevu mi ćemo se pozvati na te propise i na međunarodne konvencije koje smo potpisali. I u ovakvoj odluci Interpola citira se mišljenje Međunarodnog suda u Hagu da nema prepreka da se raspiše poternica za zločin u Dobrovoljačkoj ulici. Odluka je doneta na predlog predstavnika BiH, a takvi argumenti su isticani tokom sastanka koji sam imala početkom ove nedelje u Sarajevu. Tom prilikom sam naglasila da je za Srbiju to neprihvatljivo - kaže za „Blic” ministarka Malović.
Ona ističe da potez Interpola ne može da doprinese rasvetljavanju ratnih zločina i utvrđivanju istine, a samim tim ni do pomirenja u regionu.
- Ukoliko ovo bude praksa, to bi značilo da poternica za terorizam ne može da se raspiše bez saglasnosti zemlje iz koje je optuženi. Takvom odlukom u prvi plan se ističu okrivljeni, a ne žrtve čija satisfakcija je i svrha vođenja postupka za ratne zločine - smatra ministarka Malović.
U Tužilaštvu za ratne zločine kažu da su se prvi put susreli sa objašnjenjem da se Interpolove poternice ne mogu raspisivati protiv stranih državljana bez saglasnosti država iz kojih potiču.
- Takva praksa nam je nepoznata i i ona je u suprotnosti sa ciljevima istine i efikasne pravde, zbog čega se i gone osumnjičeni za ratne zločine. Zajedno sa kolegama iz BiH naše tužilaštvo ulaže velike napore da se unapredi saradnja između dve države upravo kako bi se sprečila nekažnjivost za ratne zločine. Istraga za zločin u Dobrovoljačkoj ulici biće nastavljena dok se ne okonča. Na kraju istrage, u zavisnosti od prikupljenih dokaza, donećemo odluku o daljim koracima bez obzira na stav Interpola - rečeno je „Blicu” u Tužilaštvu za ratne zločine.
Ministar bezbednosti BiH Tarik Sadović izjavio je da je odluka i zvanično dostavljena Interpolu BiH, a da informacije o traženim osobama i njihovim saučesnicima neće biti ni registrovane u Interpolovim bazama podataka. Mediji u BiH ranije su objavljivali da je zahtev za ukidanje poternica naišao na dobar prijem, naročito SAD.
Pravni stručnjaci u Srbiji smatraju da je odluka Interpola opasan presedan koji može imati teške posledice u praksi. Profesor Milan Škulić navodi da Srbija može da se žali i Ujedinjenim nacijama jer je Interpol međunarodna organizacija.
Profesor Škulić smatra da Interpol ima svoj status i postoje pravila koja se ne mogu tek tako menjati.
- Interpol načelno ne pruža saradnju kada se radi o vojnim i političkim krivičnim delima, ali ovo nisu ta dela, već se radi o klasičnom ratnom zločinu, u pogledu čega je Interpol uvek pružao potrebnu podršku - objašnjava profesor Škulić.
Advokat Božo Prelević kaže za „Blic” da je odluka doneta pod političkim pritiskom i da ona znači da će isključivo od političke volje zavisiti procesuiranje nekih zločina.
- Prošlo je 15 godina od događaja u Dobrovoljačkoj, i da li je to zločin? Nesumnjivo da jeste. Da li su u BiH procesuirali te ljude? Nisu. Sada država koja nije to uradila može da blokira ceo postupak. To je kratkovida odluka koja neće doprineti ni pomirenju i potpuno je suprotna ideji UN - kaže Prelević. On napominje da je ovakva odluka besmislena i da sigurno neće važiti za SAD.
- To bi značilo da ako su njihovi državljani stradali u drugim državama da oni ne mogu da vode postupak bez saglasnosti tih država. Takav scenario je nemoguć - uveren je Prelević.

Milutin Kukanjac, komandant Druge vojne oblasti, u transporteru sa Alijom Izetbegovićem Foto Nedeljko Deretić

Snežana Malović, ministar pravde Srbije, ocenjuje da argumenti koje je naveo Interpol ne proističu iz pravila međunarodnog prava kao ni iz pravila koja primenjuje organizacija Interpola.

– Reagovaćemo tako što će narednih dana Ministarstvo pravde i MUP, preko kancelarije Interpola, uputiti dopis Generalnom sekretarijatu Interpola u kome ćemo navesti naše argumente, zasnovane na međunarodnim konvencijama, da ovakav potez Interpola nema uporište u međunarodnom pravu. Pozvaćemo se i na činjenicu koju je i sam Interpol konstatovao, a to je da je Međunarodni krivični tribunal u Hagu rekao da nema smetnji raspisivanju ovih poternica.

– I dalje je na snazi naredba našeg suda za raspisivanje poternice. Važe i svi drugi akti suda i predmet je za nas i dalje aktivan – izjavila je „Politici” Snežana Malović.

Ona podseća da je Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo istragu na osnovu postupka koji je Vojni sud vodio od 1992. godine. Sud BiH započeo je istragu 2003. godine i do danas nema konkretnih rezultata tog postupka. Zbog toga je Srbija reagovala raspisivanjem poternice.

„Smatram da je Interpol uvažio argumente koje je Bosna i Hercegovina isticala. Nešto od toga je naglašavano nama na sastancima, kada je traženo da se, ukoliko dođe do zaključivanja ugovora o saradnji između tužilaštava Bih i Srbije o ustupanju dokaza, stavi i odredba da će se predmet procesuirati u zemlji čiji su okrivljeni državljani. Mi smo rekli da je to za Srbiju neprihvatljivo. Šta bi se desilo ako bi se i u slučajevima terorizma doneo zaključak da se poternice ne mogu raspisivati ukoliko država čiji su okrivljeni državljani ne daje saglasnost za to”, dodala je ministarka pravde.

Da je odluka Interpola presedan u međunarodnom pravu smatra i Tužilaštvo za ratne zločine, koje se, kako nam je rečeno, prvi put susrelo sa ovakvim objašnjenjem.

„Takva praksa nije poznata i objašnjenje je u suprotnosti sa ciljevima istine i efikasne pravde, zbog kojih se gone osumnjičeni za ratne zločine. Tužilaštvo za ratne zločine ulaže zajedno sa kolegama iz BiH velike napore da se unapredi saradnja između pravosuđa dve države upravo da bi se sprečila nekažnjivost”, kaže se u saopštenju.

U poslednjih nekoliko meseci Tužilaštvo za ratne zločine Srbije pokušava da unapredi saradnju sa Tužilaštvom BiH da se ne bi vodile paralelne istrage i da ne bi dolazilo do ovakvih problema. Intenzivno se radi na tome da i sa BiH bude potpisan sporazum o direktnoj saradnji u krivičnom progonu, kakav već postoji sa Hrvatskom.

Ministar bezbednosti BiH Tarik Sadović ranije je ocenio da je raspisivanjem poternica za državljanima BiH Interpol u Beogradu prekršio član 3. Statuta Interpola i poternice raspisao isključivo iz političkih razloga. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije do danas nije saopštilo imena svih 19 osumnjičenih, a zna se da su među njima Ejup Ganić i Stjepan Kljujić, ratni članovi Predsedništva BiH, kao i general Jovan Divljak.

Krajem prošle godine podnet je zahtev za proširenje istrage u predmetu „Dobrovoljačka”, a 29. decembra 2008. raspisana je poternica za 19 osoba zbog osnovane sumnje da su 2. i 3. maja 1992. godine u Sarajevu počinili krivična dela ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotrebu nedozvoljenih sredstava borbe i na taj način ubili najmanje 18 osoba.

„Kao visoki politički i vojni funkcioneri, okrivljeni su, izdavanjem naređenja, planirali i organizovali napade na objekte i pripadnike JNA u Sarajevu, i to na Vojnu bolnicu, na Dom JNA, na kolonu sanitetskih vozila i na kolonu Komande Druge vojne oblasti u Dobrovoljačkoj ulici. Time su prekršili Sporazum između predstavnika Republike BiH i SRJ o mirnom povlačenju JNA sa teritorije BiH, kao i pravila međunarodnog prava i Ženevske konvencije”, navodi se u zahtevu za istragu.

Prilikom napada na vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, okrivljeni su radio-vezom izdavali naređenje: „Sva pokretna vozila neprijatelja uništiti! Pripremiti zapaljive smese i sve paliti! Blokirati jedinicu i odmah po njima! Obarajte stabla da se ne mogu ni milimetra maknuti. Nema prilaza Unproforovim vozilima dok predsednik ne bude u Predsedništvu. Odmah, odmah zarobiti sve! Neka sve jedinice koje su blizu Dobrovoljačke dejstvuju po ovoj vojsci!“

Postupajući po naredbi, jedinice Teritorijalne odbrane, Patriotske lige, Zelenih beretki, Specijalnih jedinica policije i druge, prvo su kontejnerima i teretnim vozilima zaprečile Dobrovoljačku ulicu. Zatim su sa svih strana otvorili rafalnu paljbu po vozilima i pripadnicima JNA, kao i po drugom delu kolone, gde se nalazilo propisno obeleženo sanitetsko vojno vozilo. U napadu na vojnu bolnicu otvarana je vatra iz ručnih bacača.

Dorotea Čarnić