Mnogo se pričalo i pisalo o tome da se muškarci i žene definitivno razlikuju. Pri tom se ne misli samo na evidentnu razliku koja postoji između nogu. Reč je o dva sasvim različita pola, što bi rekao Džek Lemon u Vajlderovom filmu "Neki to vole vruće". Kada je ta razlika već toliko primetna, onda treba reći da se muškarci i žene znatno razlikuju i kada je u pitanju laganje. Dakle, ni tu nismo isti.

Da li muškarci lažu više od žena? Moguće je. Neka istraživanja svojevremeno su govorila da jedan prosečan muškarac u proseku izgovori 220 laži na dan, dok jedna prosečna žena istu stvar čini "svega" 180 puta. Brojke mogu da budu zanimljive za analizu, ali one ipak ne daju precizan odgovor na pitanje zbog čega muškarci lažu više od žena.

Nije nimalo lako objasniti zbog čega jači pol olako pribegava lažima, čak i u onim prilikama kada uopšte ne treba lagati. Ako bi se stvari pojednostavile, moglo bi se reći da muškarci lažu iz dva razloga: s jedne strane, oni se na taj način trude da sačuvaju iluziju o sebi kao o slobodnom čoveku, a s druge strane, razlog zašto muškarci lažu jeste činjenica da mi i danas duboko verujemo u to da u ženi ne možemo naći prijateljicu koja će nas potpuno razumeti. Tu je reč o strahu od toga da žene jednostavno ne mogu razumeti muški način razmišljanja, što dovodi do smišljanja raznih laži.

Pored te dve kategorije treba spomenuti i najkritičniju kategoriju muškog lažljivca - tzv. imitatora, drugačije rečeno - slabića koji sanja da je neko drugi i predstavlja se u lažnom svetlu. Ova kategorija je za nijansu gora od one u kojoj se nalaze lažovi koji svoje priče izmišljaju u zavisnosti od situacije. To su po pravilu snažnije ličnosti, veoma sigurne u sebe - oni lažu iz čiste zabave i želje da pobegnu od sivila svakodnevice.

Problem je samo u onoj izreci koja se, pre ili kasnije, ispostavi kao tačna: "U laži su kratke noge."