Nakon 63 godine od smrti đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića misterija pogubljenja i mesta sahrane komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini za vreme Drugog svetskog rata, uskoro bi mogla da bude razjašnjena. S namerom da stavi tačku na ovaj slučaj Srbija je formirala državnu komisiju koja treba da skine veo tajnosti sa Dražinog groba čime će prestati nagađanja gde su u Beogradu pokopani njegovi zemni ostaci.
Mada ima najviše svedočenja da je četnički komandant ubijen i sahranjen na Adi Ciganliji, postoji i tvrdnja da je pogubljen u Lisičjem Potoku nedaleko od Belog dvora, ali i nagađanja da je izdahnuo u mukama u podrumu jedne kuće na Senjaku, zatim da mu je grob u Jajincima, pa u Marinkovoj bari, te na Starom sajmištu i Ratnom ostrvu sa novobeogradske, odnosno zemunske strane.

Republički javni tužilac Slobodan Radovanović zatražio je od Vlade Srbije da sa dosijea Draže Mihailovića skine oznaku državne tajne i predložio da se osobe koje su učestvovale u procesu streljanja oslobode njenog čuvanja kako bi svedočili. Tako da bi se ovaj potez mogao protumačiti i po onoj narodnoj "para vrti gde burgija neće", jer je usledila nakon što je Srpska narodna odbrana iz Amerike ponudila 100.000 dolara osobi koja pronađe seni Draže Mihailovića, streljanog 17. jula 1946. posle presude komunističkog suda, koji ga je proglasio saradnikom okupatora i ratnim zločincem.
Dražin unuk Vojislav Mihailović je, pak, rezervisan prema državnoj inicijativi imajući u vidu, kako kaže, "dosadašnje iskustvo iz sudskog postupka o dedinoj rehabilitaciji koji je mukotrpan i pitanje je kad će biti završen".

- Imam veliku rezervu prema svim aktivnostima vezanim za ime Dragoljuba Mihailovića i tome me je iskustvo naučilo. Jer, sve što je do sada preduzimano išlo je u kontra smeru, a ono što se javno pričalo ispostavilo se potom da je bilo sve dalje od činjenica, pa ni sada nemam preterana očekivanja. Imam utisak da se ovim potezom u Srbiji ponavlja nečija politička kampanja iz meni nepoznatih razloga i ko zna u kakvom interesu - kaže za "Vesti" Vojislav Mihailović.
Jedan od članova komisije Miladin Gavrilović upravnik Zadužbine Kralja Petra Prvog Karađorđevića na Oplencu, ispričao je za naš list da više od dve decenije poseduje audio zapis ispovesti danas pokojnog Slobodana Krstića Uče, funkcionera Ozne i svedoka Dražinog streljanja.

On je Gavriloviću rekao da je komandant Ravnogorskog pokreta streljan i pokopan na Adi Ciganliji. Takođe, još pre više od 10 godina "Vesti" su objavile razgovor sa Mihailom Šaškijevićem iz Čikaga, koji je tad među prvima javno ispričao da je Draža skončao na Adi Ciganliji i da je njegovo telo tu i bačeno u krečanu koja je bila uz ogradu zatvora u kojem je antikomunista Šaškijević bio zatočen.
U međuvremenu Adu Ciganliju, kao Mihailovićevo gubilište, označili su i bivši pripadnik Dražinog Avalskog korpusa Milisav Marković iz Toronta, kao i dr Obren Đorđević, funkcioner Službe državne bezbednosti koji je zabeležio da je Dražina kao i raka još šestorice pobijenih tog dana "iskopana na samoj obali Save kako bi prva veća poplava odnela tela streljanih državnih neprijatelja, jer se Tito bojao da Draža ne vaskrsne."
- Prema Učinom svedočenju, Mihailovićevo telo bačeno je u krečanu pokraj ograde zatvora koja je posle nekoliko dana zatrpana.

Rekao mi je da je bio prisutan prilikom egzekucije i video da je Draža bio totalno izgubljen, da pre streljanja ništa nije rekao, a da je jedino takođe na smrt osuđen general Kosta Mušicki komandant ljotićevaca, tj Srpskog dobrovoljačkog korpusa, uzviknuo: "Živela Srbija". Bili su prisutni vojni tužilac Miloš Minić, Mihajlo Đorđević predsednik sudskog veća, Josip Hrnčević tužilac FNRJ, Slobodan Penezić Krcun, šef Ozne i drugi. Pogubljenje je obavljeno sat-dva posle ponoći. Centralnom milicijskom četom koja je obavila pripreme za streljanje i organizaciju egzekucije rukovodio je Radivoje Lazić - prenosi Učino svedočenje Gavrilović.
I bivši partizan Užičanin Milijan Nedeljković svojevremeno je preko beogradske štampe ponudio svoju verziju, tvrdeći da je sa saborcem Danilom Sekulićem nadgledao nemačke zarobljenike sa Starog sajmišta, koji su kopali Draži raku "par desetina metara od obale Save, ali sa novobeogradske strane". Ispričao je

takođe da je Dražu streljao lično Slobodan Penezić Krcun.

Miladin Gavrilović LJubo Lazarevski, bivši podoficir KNOJ-a, penzioner iz Bajine Bašte, pre više od pet godina za "Vesti" je posvedočio da je "Draža Mihailović sa drugim osuđenicima streljan u 1.30 posle ponoći, 18. jula 1946. godine, u bagremovoj šumi Lisičjeg potoka, na oko 200 metara od Belog dvora Karađorđevića, u blizini današnje beogradske Ortopedske bolnice 'Banjica', te da su ubijeni sahranjeni na istom mestu u tri rake". Lazarevski kaže da mu je kao pripadniku KNOJ-a 1946. godine pripala "čast ili nečast" da bude pratilac na suđenju i za vreme pogubljenja Draže Mihailovića. - Na sredini terena su bile tri iskopane rake, duboke, ali uske. Na tom proširenju zatekli smo deset do 15 oficira Ozne, prepoznao sam javnog tužioca Miloša Minića. Vladala je grobna tišina, a nama su naredili da se vratimo. Međutim, vojnici koji su upravljali vozilima pravili su se nevešti prilikom okretanja pravdajući se malom prostorom za manipulisanje. Kroz prozorčić "marice" video sam kako im prilazi lekar i pregleda ih. Čuo sam škljocanje oružja, a potom komandu "Puni, nišani, pali!" Usledila je rafalna paljba iz automatskih pušaka, a potom pojedinačna pištoljska. Nisam video ko je pucao. Pri povratku svi smo ćutali, niko nije smeo da komentariše ono što smo videli - pričao je LJubo Lazarevski, dodajući da se "po zakonu, za grobove izdajnika, kako je sud utvrdio, nije se smelo znati".