Čeprkajući po misteriji staroj 3.000 godina, primenjujući astronomske podatke na Homerovu "Odiseju", američki istraživači su ove nedelje saopštili da su uspeli da utvrde datum jednog od najkrvavijih događaja opisanih u antičkoj književnosti, Odisejev pokolj prosaca svoje supruge Penelope neposredno po povratku iz Trojanskog rata.

Prema rezultatima studije, koje je objavila Nacionalna akademija nauka, Odisej, tvorac čuvenog "trojanskog konja" zahvaljujući kojem su Grci konačno, posle 10 godina, uspeli da slome otpor Trojanaca, pobio je 16. aprila 1178. godine pre nove ere razularenu rulju prosaca, koji su bili zauzeli njegov dom, pokušavajući da njegovu suprugu nateraju da se uda za jednog od njih.

Ipak, mnoga pitanja vezana za taj događaj ostala su otvorena, poput pitanja da li je slepi pesnik Homer samo opisao stvarni događaj ili je, pak, sve to plod njegove mašte.

"Uvereni smo da smo uspeli da saznamo šta se stvarno dogodilo... Pojedini događaji koje je Homer opisao, doista su zasnovani na istorijskim činjenicama", izjavio je "Los Anđeles tajmsu" Skot Huler, autor knjige o Odisejevom putovanju.

Po Homeru, Odisej je bio kralj Itake, sin Laerta i Antikleje (kćeri Autolika iz Parnasa), Penelopin muž i Telemahov otac. Po drugim predanjima, Odisej je bio Sizifov sin i otac sinova Kirke, Kalipso i drugih nimfi.

Odisej je prikazan kao izuzetno mudar, oštrouman, rečit, snalažljiv, hrabar i istrajan ratnik.

Centralna tema "Odiseje" su njegovo lutanje i povratak domu i svom kraljevstvu, prikazana u 24 poglavlja epa.

Poglavlja VI do XIII opisuju njegovo lutanje od Troje do Itake. Najpre je došao u zemlju Lotofaga, gde je s velikom mukom oslobodio svoje drugove koji su bili pali u letargiju zato što su jeli lotos.

Oslepeo je jednoog džina, kiklopa Polifema i pobegao iz njegove pećine obešen o trbuh ovna. U borbi s ljudožderima Lestrigoncima, izgubio je 11 od ukupno 12 svojih brodova.

Potom je stigao na ostrvo čarobnice Kirke, gde je spasao svoje drugove koje je Kirka pretvorila u svinje.

Zatim je posetio zemlju duhova gde je razgovarao s Agamemnonovim duhom i saznao od tebanskog proroka Tiresije kako da ublažignev boga Posejdona.

Jedini je preživeo oluju i stigao na idilično ostrvo nimfe Kalipso.

Posle 20 godina lutanja, Odisej se konačno vratio na Itaku - baš u trenutku kada su njegova žena Penelopa i sin Telemah pokušavali da se odupru mnogobrojnim proscima, koji su, u njegovom odsustvu, bili zaposeli njegovu kraljevinu.

Kada je konačno stigao, razljutio se što je zatekao 109 prosaca koji su terali njegovu suprugu da prihvati činjenicu da je on mrtav i uda se za jednog od njih.

Podstaknuta boginjom Atinom, Penelopa je organizovala takmičenje sa Odisejevim lukom uz obećanje da će se udati za pobednika takmičenja.

Odisej je stigao kući baš u tom trenutku. U početku su ga poznali samo verni pas i dadilja. On je dokazao svoj identitet uz pomoć boginje Atine tako što je uspeo da zategne i odapne strelu iz svog starog luka.

Na kraju, uz pomoć Telemaha, ubio je sve Penelopine prosce.

Penelopa nije odmah poverovala da je baš on njen suprug, ali posle više iskušavanja, konačno ga je prihvatila kao svog davno izgubljenog muža i kralja Itake.

Pokolj je najavljen frazom: "Sunce je nestalo sa neba, a nesrećni mrak zauzeo je svet".

Grčki istoričar Plutarh objasnio je stih pomračenjem sunca, sa čime se mnogi slažu, ali ima i modernih istraživača koji veruju da je reč samo o metafori.

Istraživači su ranije utvrdili da je iznad Jonskog mora došlo do pomračenja sunca 16. aprila 1178. godine pre nove ere, što je u saglasju s nagađanjem da je Troja pala između 1192. i 1184. godine pre nove ere.

Marčelo Manjasko sa Rokfelerovog univerziteta i Konstantino Bajkuzis iz Astronomske observatorije u Argentini pažljivo su čitali "Odiseju" tražeći astronomske podatke.

Oni su otkrili da je na dan pokolja bio mlad mesec, a da se šest dana pre pokolja visoko na nebu mogla videti planeta Venera.

Koristeći kompjutersku analizu, oni su utvrdili da se pomračenje sunca dogodilo 16. aprila 1178. godine pre nove ere, a shodno tome i da se pokolj prosaca dogodio baš na taj dan, ali da li se radi o stvarnom događaju ili je, pak, pesnikovoj mašti, to pitanja teško da će ikada biti sasvim razjašnjeno.