Pet decenija posle zakonske zabrane javnih kuća, najstariji zanat na svetu cveta danas u Italiji bolje nego ikad, ali u znatno izmenjenim okolnostima, javlja Tanjug.

U Italiji je ovih dana obeležena 50-godišnjica takozvanog Merlinovog zakona, pravnog akta kojim su zabranjene javne kuće, u atmosferi u kojoj posao poslenica najstarijeg zanata na svetu ne samo da nije prestao, nego čak cveta bolje nego ikad - doduše u drastično promenjenim okolnostima, naročito kad je reč o prostitukama iz inostranstva, pravim robinjama svojih makroa.

Prema istraživanjima grupa za prava čoveka, koje je ove nedelje objavila italijanska nacionalna agencija ANSA, u Italiji trenutno "operiše" - pored italijanskih - više od devet miliona prostitutki iz inostranstva, najviše iz istočne Evrope.

Status i socijalni profil domaćih i stranih prostitutki se znatno razlikuju, pri čemu su Italijanke obrazovanije, rade kraće i najčešće dobrovoljno, a zaradjuju više, dok strane prostitutke bitišu pod nemilosrdnom šapom eksploatatorskih, kriminalnih bandi i izložene su surovom izrabljivanju, kazuju rezultati istraživanja.

U Italiji rade prostitutke iz ukupno 60 zemalja. Mnoge to čine pod kontrolom stranih mafijaških bandi, navedeno je u studiji "Grupe Abele", jedne od organizacija koja pokušava da pomogne tim ženama.

Prema studiji "Grupe Abele", na čijem čelu je sveštenik Luidji Čoti, oko devet miliona prostitituki iz inostranstva zaračunava u proseku 30 evra za svoje usluge, a to znači da njihovi bosovi obrću "kapital" u visini 90 miliona evra mesečno - više od jedne milijarde godišnje!

"Vremena su se promenila, ali priča je ista kao i pre 50 godina. Te žene su danas u rukama stranih kriminalnih bandi koje su zauzele tržiste pošto su se druge mafijaške organizacije okrenule profitabilnijim aktivnostima poput šverca droge", ocenio je Čoti u izjavi italijanskoj nacionalnoj agenciji.

Do polovine decenije 90-ih, 40 odsto stranih prostitutki dolazile su iz Albanije, a danas većinu čine Moldavke, Ukrajinke i žene iz drugih država nastalih iz bivšeg Sovjetskog saveza.

No, današnje prostitutke nisu više, kao nekad, neobrazovane devojke iz radničke klase koje svoje usluge nude na ulici. Savremene prostitutke, navedeno je u studiji, dobro se razumeju u modernu tehnologiju i često imaju univerzitetske diplome, a na televiziji radije gledaju političke emisije i istorijske dokumentarce nego banalne vulgarnosti poput raznoraznih "reality shows".

Više od jedne trećine (34 odsto) tih žena su univerzitetski obrazovane, 11 odsto dobro govore bar jedan strani jezik, devet odsto pročitaju pet do šest knjiga godišnje, a 38 odsto čitaju bar jedne novine dnevno.

Najveću pojedinačnu kategoriju italijanskih prostitutki čine studentkinje (27 odsto) i domaćice (18 odsto), a za njima slede žene koje imaju redovno zaposlenje - najčešće sa pola radnog vremena. One povremeno primaju mušterije u sopstvenom stanu ne bi li sebi osigurale dodatan prihod.

U većini slučajeva (43 odsto), italijanske prostitutke se odlučuju na taj posao dobrovoljno, smatraju ga privremenim i, što je posebno zanimljivo, zadovoljne su njime.

Promenilo se i radno vreme, pa je danas više prostituki koje rade samo po nekoliko sati dnevno - najradije u ranim popodnevnim časovaima, od 13 do 15, dok samo još 16 odsto rade noću.

Kad je, pak, o mestu upražnjavanja najstarijeg zanata reč, većina italijanskih prostitutki danas to češće rade u svojoj kući nego na ulici, uverene da im je tu ubednije i da su na svom "terenu" mnogo bezbednije.