U Srbiji postoji samo dvadesetak ljudi koji se bave sokolarstvom. Ovaj sport, odnosno lov uz pomoć istreniranih i pripitomljenih ptica grabljivica, upražnjava i akademski slikar i restaurator Milenko Aćimović Aćim.

U Vinči gaji jastrebove već deset godina. Napisao je i knjigu o svojoj neobičnoj pasiji: "Jastreb na ruci" je u čast ove prelepe i gorde ptice.

Aćimović podseća da je u srednjem veku sokolarstvo bilo privilegija vlastele i vladara, i da u Srbiji ima vrlo snažnu tradiciju.

Za potrebe srpskih vladara i plemića hvatanje i gajenje sokolova odvijalo se u staroj Raškoj na Kopaoniku, nedaleko od Studenice u selu Đerekare.

Čudan naziv mesto je i dobilo po grčkoj reči "derekar" čiji je prevod sokolar. Narod je čuvao i predanje kako manastir Studenicu Turci nisu dirali zato što su kaluđeri bili dobri treneri lovnih sokolova i što su ih poklanjali osvajačima.

"Gajio sam i sokolove i jastrebove, ali sam se opredelio za ove druge", počinje Aćimović omiljenu temu.

Jastreb je dinamičnija ptica, drugačiji je način lova sa njim. U stanju je dvadesetak puta da poleti sa ruke. Soko je veći grabljivac i to učini svega dva--tri puta.

Jastreb danas u Srbiji nije ugrožena vrsta, i, srećom, ima ga svuda gde su šume i reke. Stručnjaci procenjuju da u našoj zemlji postoji oko 2.500 gnezdećih parova ovih ptica.

Lov sa jastrebom ili sokolom uopšte nije jeftin sport. Potrebno je imati posebnu kućicu u kojoj ptica živi. Po evropskim standardima, za jednu pticu treba da bude obezbeđen prostor koji oivičava dužina od dva do dva i po metra. Potrebna je i oprema, najpre rukavica na koju ptica sleće, mamac, kapa kojomjoj se pokrivaju oči kada ona mora da bude mirna...

Nažalost, kod nas ne postoje organizovana takmičenja kao što je to u susednoj Mađarskoj. Aćimović voli da svog jastreba sam vodi "u šetnju" i lov.

"Nema lepšeg osećaja nego kada prolazim pored reke Bolečice, koja se ovde u Vinči uliva u Dunav, a jastreb me prati leteći od drveta do drveta" objašnjava Aćimović.

"Čak se i meštani ne plaše ove opasne ptice, već, kada me vide da idem sa njom, prilaze da se raspitaju kako izgleda lov sa grabljivicom", navodi on.

Princip lova sa ovom pticom podrazumeva i psa koji bi trebalo da "markira" lovinu, da bi je jastreb kasnije pojurio. Druga varijanta je kada lovac ide sam sa pticom, i tada je izvesnost ulova nešto manja.

"Dok sam bio student slikarstva na Likovnoj akademiji često sam slikao ptice. Nisam ni sanjao da ću se baviti sokolarstvom. Izgleda da sam na ovaj način prizvao i današnji, neobičan hobi", kaže Aćimović.

U Srbiji postoje i odgajivačnice sokolova, ali za njih nemamo tržište u Srbiji. Sve ptice odlaze u inostranstvo...

"Ptice nisu toliko skupe kao što se priča. Neki mediji su uneli veliku pometnju pišući neistine o njihovoj vrednost. Video sam skandalozan natpis da jedna ptica dostiže cenu od 100.000 dolara. To je čista glupost. Evo, nedavno sam bio u Dubaiju i tamo, gde novac nikome nije problem, jedan soko može da se nabavi za samo 1.000 dolara. Kod nas je neko doneo lažnu informaciju, pa su dečaci počeli da traže gnezda iz kojih su krali mladunce, koje kasnije nisu mogli da prodaju, pa su ptice stradale", objašnjava Aćimović.