Hoće li Vojislav Koštunica po treći put zaredom biti predsednik srpske vlade? To je u ovom trenutku pitanje od milion dolara. Čovek koji je, na iznenađenje mnogih, obeležio Srbiju u prvoj deceniji novog milenijuma, postavši predsednik Savezne Republike Jugoslavije, a potom u dva navrata i srpski premijer, još uvek predstavlja epicentar srpske politike.
Kada je 2000. godine Zoran Đinđić ponudio Koštunici, lideru tada male parlamentarne stranke, da bude zajednički predsednički kandidat objedinjene demokratske opozicije Srbije (DOS), dugo je morao da čeka na odgovor. Taj manir da veća, mudruje i češlja problem sa svih strana kao da ima sve vreme ovog sveta, prerastao je u jednu od najprepoznatljivijih osobina Vojislava Koštunice. (I znate li ko je prvi saznao da će Vojin odgovor biti potvrdan? "Vesti", i to nakon što je, inače staloženog Koštunicu iznerviralo uporno pitanje našeg kolege: "Pa, hoćete li prihvatiti ponudu DOS-a?". Jedan od najvećih rizika u političkoj karijeri, Koštunicaje materijalizovao pobedom nad Slobodanom Miloševićem na septembarskim izborima 2000.
Do tog trijumfa, on je važio za umerenog, konzervativnog demokratu čija je politička filozofija svedena na postulat: i demokratsko i nacionalno. Bio je jedan od retkih srpskih opozicionih lidera koji nije imao crvenu partijsku knjižicu, a nije se busao ni činjenicom da je bio i direktna žrtva Titovog režima. Kao mlad asistent zbog protivljenja ustavnim reformama 1974. izbačen je sa Pravnog fakulteta. Petnaest godina kasnije glatko je odbio poziv da se u svojstvu profesora vrati na fakultet. Po nekim mišljenjima, tim gestom ispoljio je još dve osobine: doslednost i zlopamćenje.
Gotovo ceo život odvijao mu se u srpskoj prestonici gde je u porodičnoj kući, u Skadarskoj ulici, i rođen 24. marta 1944. U Beogradu se odškolovao i doktorirao. Odrastao je u građanskoj porodici, sa respektabilnim precima. NJegov pradeda, Jovan Damljanović bio je poslanik iz sela Koštunića na Svetoandrejskoj skupštini sredinom 19. veka. Od tada Jovanovi potomci dobijaju istovetno prezime. Iz porodice Damljanović je i majka srpskog vojskovođe Živojina Mišića zbog čega su Koštunicu neki idolopoklonici stavljali u isti koš časti i srčanosti sa čuvenim vojskovođom. Ni mitologija ga nije zaobišla, pa su uvek spremni tumači Tarabićevih predskazanja tvrdili da je još čuveni prorok iz Kremna govorio da će moćnika (mislilo se na Miloševića) pobediti čovek koji se zove po jednom selu. Stari Beograđani retko, ali ponekad, došapnu da je Koštuničin otac u Kraljevini Jugoslaviji bio advokat i branio komuniste, dok je posle Drugog svetskog rata kao sudija presuđivao četnicima.
Osim na Dorćolu, u detinjstvu i mladosti, često je boravio i u Miloševcu, zavičaju majčine porodice, gde je i kršten 1944. jer se sa roditeljima sklonio iz Beograda zbog čestih angloameričkih bombardovanja prestonice. U njegovom beogradskom stanu je krajem
80-ih tadašnji vrh političkih disidenata obnavljao ideologiju predratne Demokratske stranke Davidović - Grol. Ubrzo, već 1992. napušta DS nezadovoljan nacionalnom politikom koju su u tim ratnim godinama vodile demokrate. Osniva DSS sa kojom je neretko bojkotovao izbore izgovarajući se na neregularne uslove. Neki misle da je tako sačuvao obraz i stekao imidž opozicionara koji nikada nije sedeo na kanabetu sa Miloševićem.
Prošle godine Sanda Rašković Ivić, tada bliska Koštuničina partijska saradnica, na pitanje koga je teže zavesti Koštunicu ili Tadića, izjavljuje: "Premijera Koštunicu, zbog njegove psihološke strukture. On nije imun na žene, daleko od toga, ali je vrlo zatvoren čovek i nije lako do njega dopreti."
Početkom 90-ih godina, kada se stvarao imidž srpske demokratske opozicije, pričalo se da Koštunica ima ljubavnicu, izvesnu novinarku. Tada mu je jedan od finansijera DS ponudio da problem ljubavnog trougla reši časno tako što će se iseliti iz stana, a on bi mu kupio novi, za novi brak. Do razvoda nije došlo i danas je zvanično u zajednici sa Zoricom Radović, takođe doktorom prava, daljim srodnikom mitropolita Amfilohija (Radović). Nema potomstvo.
Lider DSS-a kaže da ne gleda televiziju, a ono malo ispred tv ekrana provodi posmatrajući životinjski svet. Voli mačke, a svojevremeno je iz Palate federacije s filozofskom mirnoćom posmatrao sove. Slobodne vikende provodi u sada već čuvenoj vikendici u Belanovici. Redovno čita i najviše poštuje "Politiku", i to ne samo zato što je tradicionalista.

Jelena ARSENOVIĆ