Zvanično najstarija osoba u svetu, Amerikanka Edna Parker proslavila je 115. rođendan u krugu porodice i gostiju u staračkom domu u Šelbivilu, u državi Indijana, posmatrajući 115 balona puštenih u nebo u njenu čast.

Ona je jedna od samo 75 ljudi na planeti - 64 žene i 11 muškaraca - starijih od 110 godina, pokazuju podaci Gerontološke istraživačke grupe sa sedištem u Kaliforniji, koja verifikuje izveštaje o dugovečnima, piše Blic

Edna, rođena 20. aprila 1893, ostala je udovica davne 1938. kada je njen muž Erl umro nakon srčanog napada, a nadživela je i svoja dva sina, Kliforda i Erla mlađeg, ali nije usamljena, jer ima pet unuka, 13 praunuka i 13 čukununuka.

Njeni potomci nemaju objašnjenje za to kako je Edna uspela da doživi tako duboku starost.
"Možda ima nečeg u tome što se nikad nije mnogo sekirala i uvek je bila mršava", kaže njen unuk, 59-godišnji Don Parker.

Pre dve godine istraživači Bostonskog univerziteta uzeli su Parkerovoj krv za bazu DNK podataka stotinak stogodišnjaka, čiji se geni izučavaju u pokušaju da se rasvetli njihova tajna.

"Oni su zaista naša najveća šansa da pronađemo sveti gral, gen dugovečnosti", objašnjava rukvodilac projekta, doktor Tom Perls.

Naučnik smatra da je tajna dugovečnosti u mešavini genetike i živonih okolnosti, kao i navika zdravog života. On ističe da je na istraživanju 1.500 stogodišnjaka ustanovio da još jedan faktor utiče na produženje životnog veka - otpornost na stres.

Prema mišljenju dr Nira Barzilaija, direktora Instituta za istraživanja starenja pri njujorškom koledžu „Albert Ajnštajn“, geni su ključni faktor za dug život. Recimo, Ednine dve sestre Džordžija i Opal, koje je ona nadživela, umrle su sa 99, odnosno sa 88 godina.

Barzilai je sa grupom naučnika pronašao nekoliko genetskih mutacija kod stogodišnjaka, koje možda igraju ulogu u usporavanju procesa starenja ili, pak, podstiču rezistentnost na bolesti vezane za starenje.

Naučnici Instituta za bioregulaciju i gerontologiju u Sankt Peterburgu, koji izučavaju nanotehnološke metode produženja života, navode nekoliko faktora, koji skraćuju život: genetika, ekologija, režim života i kretanja (štetni su sedenje, noćni rad i iscepkano spavanje), ishrana (od stola treba ustajati „lako gladan“), bolesti.

Najstariji muškarac na svetu Tomodži Tanabe, 112-godišnji Japanac, koji sa svojim 66-godišnjim sinom i snajom živi u mestu Mijakonojo, 900 kilometara jugozapadno od Tokija, veruje da je tajna njegove dugovečnosti u tome što ne pije alkohol. On takođe ne puši, a svaki dan popije po čašu mleka.

Japan je zemlja koja prednjači po broju dugovečnih, a neki smatraju da je to zahvaljujući ishrani baziranoj na plodovima mora. Prema podacima iz septembra 2006, u Japanu je živelo 28.395 ljudi starijih od 100 godina.

Rekord dugovečnosti drži Francuskinja Žana Kalmon, koja je živela tačno 122 godine i 164 dana, od februara 1875. do avgusta 1997.

U svom burnom životu, koji je sticajem okolnosti i dokumentovan u njenom rodnom gradu Arlu, Žana je, kada joj je bilo 12-13 godina, čak upoznala slavnog slikara Vinsenta van Goga.