Становници Романијске висоравни користе рецепте чувеног травара Јове Мијатовића

Са брезе се дневно може сакупити чак и петнаест литара воде (Фото С. Хелета)

Борике код Рогатице – Март и почетак априла је, по традицији, време за прикупљање брезове воде. Oвих дана на подручју Романијске висоравни у Републици Српској наћи ће се сакупљачи ове течности, која се у пракси показала као одличан лек за разбијање камена у бубрегу. Радомир Ивановић из Борика код Рогатиоце, каже да су за брезову воду сазнали пре тридесетак година, на препоруку чувеног Романијског травара Јове Мијатовића. Чича Јово Мијатовић је одавно умро, али су остали његови рецепти, књиге и усмена предања. И сви одреда истичу лековитост брезове воде.

– Из нашег искуства најподесније брезе за сакупљање брезове воде су оне старости између десет и петнаест година. А сам процес сакупљања је врло једноставан. Са специјалном ручном бургијом на сунчаној страни забушимо рупу у стаблу брезе, испод тога поставимо мали лимени левак, па на закуцани ексер изнад обесимо пластичку канту, објашњава Ивановић.

Он каже да се за топлијих дана са једне брезе дневно може сакупити између пет и десет, па чак и петнаест литара ове воде, коју мештани Романијског краја пију уместо обичне, а посебно они који желе да се ослободе камена у бубрегу.

Ивановић подсећа да брезова вода почиње да се сакупља са првом пролећном вегетацијом и траје негде до половине априла, у зависности од броја лепих дана.

– Наш чувени травар Јово Мијатовић нам је први указао на сву лековитост брезове воде, тако да је то у овом крају постала наша уобичајена традиција. Безброј људи се на личним примерима уверило да је одлична за бубреге, мокраћне и све друге канале у човечијем организму. Уосталом, у време док трошимо брезову воду ми немамо ни каменац на зубима, уверава нас Ивановић. 

Иначе, брезова вода је првих неколико дана слаткастог укуса, а након извесног времена обави се процес врења, тако да буде киселкаста.

– Некоме помогне и пет литара али, у просеку, људи користе око тридесет литара, након чега им, у већини случајева, брезова вода помаже. Иначе, интерес за ову воду пре последњег рата био је много већи, тако да смо биљним апотекама испоручивали по 500 до 1.000 литара. И данас је траже, али знатно мање, каже Ивановић.

До сада није било никаквих иницијатива за се брезова вода медицински испита и утврде њена лековита својства.

– Права је штета што за то још нико није заинтересован, а требало би. Можда би и ми тада могли пронаћи интерес, прикупљајући ову лековиту воду и организовано је пласирати за познате купце, каже Ивановић.

Бреза је, иначе, белогорично дрво које расте широм Европе и Азије, врло је отпорна и прилагодљива, само што не подноси мочварна тла. Животни век јој је око 100 година, а може нарасти до 20 метара, са стаблом дебљине до 60 сантиметара. Стари Словени и Келти су уз брезу везивали бројне обичаје. Иначе је симбол пролећа. Од давнина је позната лековитост њеног сока. Уз већ поменута лековита својства, брезова вода се користи и као додатак шампонима и разним средствима против опадања и машћења косе.