Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva i Bugarska pravoslavna crkva 28. juna i jedan od najvećih srpskih praznika. Spada u nepokretne praznike, a po starom kalendaru je 15. juna. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371-1389) i tzv. propast Srpskog Carstva, pa se tog dana ,pored svetog Amosa, od početka XX veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika
O poreklu naziva
O poreklu narodnog naziva za ovaj praznik postoji više verzija, ali nijedna nije dokazana odnosno potvrđena. Po jednoj je ovaj praznik nastavak slavljenja slovenskog paganskog božanstva Svetovida, koji je bio bog obilja i rata i koji je možda bio srpski vrhovni bog. Po drugoj interpretaciji su poštovanje svetog Vida (lat. Sanctus Vitus) doneli sa sobom nemački katolički rudari Sasi, a njihov svetac je prilagođen lokalnom stanovništvu. Međutim treba imati u vidu da su u Polablju gde je takođe poštovan Svetovid, njegova svetilišta mahom zamenjena crkvama posvećenim svetom Vitu. Po trećoj interpretaciji, i moguće najverovatnijoj, u pitanju je ostatak Zapadnog hrišćanstva iz vremena dok je među Srbima bio jači uticaj Rima nego Carigrada. Vidovdan je fiksni praznik koji Rimokatolička crkva obeležava 15. juna i posvećen je sv. Vidu, a sam kult sv. Vida je bio vrlo jak među južnoslovenskim rimokatolicima. Na to upućuje istovetnost u datumu (28. jun je 15. jun po starom kalendaru) i odsustvo kulta ovog ranohrišćanskog svetitelja u pravoslavnom hrišćanstvu. I danas po katoličkom Jadranskom primorju postoji obilje toponima i hramova koji nose ime sv. Vida, a sv. Vid je i zaštitnik grada Rijeke koja Vidovdan (15. jun) obeležava kao dan grada (potrebno je skrenuti pažnju da zvaničan datum Vidovdana nije 28. jun, već 15. jun, samo što taj 15. jun zbog razlike u kalendaru pada na 28. gregorijanski jun, kao što i Srpska Nova Godina čiji je zvaničan datum 1. januar pada na 14. januar, jer se SPC pridržava julijanskog, a ne gregorijanskog kalendara). Po interpretaciji koja se vezuje za tradiciju i mit Kosovskog boja, sudar dveju vojski na Kosovu polju je trebao da se desi na dan kada treba da se vidi ko je vera, a ko nevera. Po tom mitu se od tada taj dan naziva Vidovdanom.
Događaji
• 1389, Bitka na Kosovu, sukob srpske vojske pod vođstvom kneza Lazara i turske vojske pod vođstvom sultana Murata,
• 1914, atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu, što je pokrenulo Prvi svetski rat,
• 1919, potpisan Versajski sporazum, čime je završen Prvi svetski rat,
• 1921, srpski kralj Aleksandar I Karađorđević doneo Vidovdanski ustav, Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,
• 1948, na inicijativu Sovjetskih delegata Andreja Ždanova, Maljenkova i Suslova doneta Rezolucija Informbiroa što je označilo razlaz između Jugoslavije i istočnog bloka,
• 1989, obeleženo 600 godina Kosovske bitke, govorom Slobodana Miloševića na Gazimestanu,
• 1990, usvojeni amandmani na Ustav Hrvatske, kojim Srbi više nisu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj,
• 2000, U Velikom Ropotovu organizovane prve Vidovdanske igre.
• 2001, Slobodan Milošević izručen tribunalu u Hagu,
• 2006, Crna Gora primljena u Ujedinjene Nacije kao 192 zemlja članica.

Đurđevdan je hrišćanski praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci 23. aprila, svako po svom kalendaru, kao Dan svetog Georgija. Kod Srba je on poprimio i neke druge osobine, mešajući sa se predhrišćanskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik svetog Georgija kod Srba ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama.

Sadržaj
• 1 Poreklo praznika
• 2 Narodni praznik
o 2.1 Đurđevdanski uranak
o 2.2 Trpeza
o 2.3 Oranje brazde oko sela
o 2.4 Stočarski praznik
o 2.5 Razna verovanja
o 2.6 Vračanja za plodnost
o 2.7 Verovanja o vremenu
• 3 Praznik Svetog Đorđa
• 4 Istorija
• 5 Reference
• 6 Literatura

Poreklo praznika
Đurđevdan je praznik sa jako puno narodnih običaja vezanih za njega, i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju. Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto nekog starog srpskog božanstva plodnosti i njegovog praznika.
Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.
Narodni praznik
Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.
Glavni običaji su:
• pletenje venaca od bilja
• umivanje sa biljem
• kupanje na reci
Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili "berićetni" – "Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru". Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore.
Takođe, opletu se venčići od "đurđevskog cveća": đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana. Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama – "da bi se sačuvali od grada" (slično krstovima od badnjaka za Božić).
Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći. Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca - "da budu zdrava kao dren", devojke - "da se momci grabe oko njih", stariji - "da budu zdravi", domaćin – "da mu kuća bude dobro čuvana", itd. Svaki prema svojim potrebama i željama. Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu, "da bi bila zdrava kao dren", a devojke su se valjale po zelenom žitu, "da bi im kosa rasla kao žito". Posebnoj je za ove običaje značajno bilje (poput selena, koprive, vrbe, drena, zelene pšenice itd.), kojim se ljudi i žene kite, ili „pričešćuju“ ili potapaju u vodu, u kojoj će se kupati, ili se po njima valjaju, ili (ako je drvo) ljuljaju, itd.
Đurđevdanski uranak
Narod na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na "đurđevdanski uranak", na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće; obavezno se pripremi jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu. Pesma, igra i veselje traju često i do podne. Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem "da budu napredni kao vrba", kite zdravcem "da budu zdravi kao zdravac", koprivom "da kopriva opeče bolesti sa njim", i selenom "da im duša miriše kao selen".
Trpeza]
Oko Timoka svaki domaćin na Đurđevdan dotera pred crkvu po jedno muško jagnje, i tu mu na svaki rog prilepi po voštanu svećicu, pa pop posle liturgije izađe među jaganjce, zapale se jaganjcima sveće na rogovima, očita im se molitva i blagoslove ih za trpezu.
Oranje brazde oko sela
Zemljoradnici su oko sela oboravali brazdu koja je činila magijski krug u koji zle sile nisu mogle da prodru
Stočarski praznik
Ovaj praznik naročito poštuju stočari. Ovog dana se stoka isteruje u planine na letnje paše. Tada se kolje prvo jagnje čijom su se krvlju, radi zdravlja, ukućani mazali po čelu i obrazima. Sakramentalna žrtva jagnjeta, s kojim se „pričešćuju“ sva deca, je ujedno i najvažniji od običaja za taj dan.
Razna verovanja
Pre Đurđevdana ne treba selena brati ili mirisati, a na Đurđevdan svako uzme po jedan stručak te omiriše i zadene se za pojas, a devojke i mlade za đerdanNa Đurđevdan ne valja spavati, "da ne bi bolela glava", a ako je neko spavao "onda na Markovdan da spava na tom istom mestu". Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre "da bi zaštitili sebe i selo".
Vračanja za plodnost
Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci, što svakako ima svoj magijski značaj. Međutim, najveći broj običaja spada u čistu magiju, kod čega onaj, koji ih vrši, nema u vidu nikakvog određenog demona ni božanstvo.
Žene i devojke donesu uveče kući "omaje" tj. vode sa kola vodeničnoga, "da se od njih svako zlo i prljavština otrese i otpadne", kao omaja od kola, i stave u nju različitog bilja a naročito selena, da prenoći, pa se ujutru njom kupaju u gradini pored selena i pored ostalog cveća.
Zarad plodnosti svoje stoke, da bi oduzele mleko tuđoj stoci, noću neke žene vračaju (retko muškarci), koje su gole i jašu na vratilu (obilaze oko tuđih torova). Sve to pokazuje, da je običaj veoma star.
Na sličan način privlači se i poljska plodnost. Sa velikom revnošću praktikuju se i ljubavna vračanja i gatanja. Vrste gatanja i predmeti, po kojima se gata, vrlo su mnogobrojni (po hlebu, koprivama, kukavici, svinjama, rosi itd).
Verovanja o vremenu
Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro - "da će biti plodna godina", a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša - "da će leto biti sušno". Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
Praznik Svetog Đorđa
Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikonii predstavlja mnogobožačku silu koja je "proždirala" brojne nevine hrišćane. Sveti Đorđe ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac "neznaboštvu". Pod pobedom koju je sveti Đorđe odneo nad aždajom, verovatno se misli na prekid progona hrišćana, deset godina posle njegove smrti, i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina. Žena na ikoni je možda i sama carica Aleksandra, žena cara Dioklecijana, i veruje se da predstavlja simbolično mladu hrišćansku crkvu.
Istorija]
U vreme srpskog ropstva pod Turcima, Turci su bili odredili da im se godišnji porez plaća u dva dela: na Đurđevdan i na Mitrovdan.
Nekada su ovog dana hajduci napuštali svoja mesta zimovanja, svoje jatake, i odlazili u šumu na zakazano mesto da ponovo otpočnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo sećanje na tadašnje hajdukovanje, pa je ostala i izreka "Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak".

Jos u Starom zavetu postojala je zapovest – Ne ubij!
Da li su ljudi poslusali Boziju zapovest? Ne ,od iskona,tacnije od vremena Adamovog,ljudi ubijaju jedni druge.Prvi Ubica Kain ubio je brata Avelja!
To se dogodilo jos u prvom pokilenjeu ljudi,ali to traje do dana danasnjeg.Postoji jedna vrsta ubistva koja svojom perfidnoscu I tragicnoscu samih posledica prevazilazi sva do sada pocinjena ubistva u istoriji civilizacije. Naime ,rec je o ubistvu koga jedan narod vrsi nad samim sobom,kroz legalizovano,propagirano,odobreno I slobodno vrsenje abortusa ili utrobnog cedomorstva.Ovo zlo pogadja sve narode u vecoj ili manjoj meri na celoj planeti.prvi zapisani I scuvani zapis abortusa nalazi se u jednom kineskom tekstu is vremena vladavine Shen Nunga,izmedju 2737. I 2696.godine pre nase ere,zatim na Egipatskom Papirurusu starom oko cetiri hiljade godina.
Amerikanci abortuse svrstavaju u vrstu industrije – koja se,po godisnjim prihodima ravna sa Fast Food restoranima I zauzima petsto mesto po prihodima u svetskim razmerama.Proizvodjaci kozmetike pobacene bebe koriste za proizvodnju pomade sa kolagenom za podmladjivanje.U londonu postoji tako zvana ,,Banka Fetusa,, I francuska kozmeticka industrija ide tako daleko da reklamira otvoreno,upotrebu ljudskih mladih celija – u kozmeticke svrhe.neke klinike u Nemackoj placaju zenama da vrse abortuse carskim rezom,da bi potom upotrebljavale zive embrione za vrsenje eksperimenata I pravljenje kozmetickih preparata.Jedan anesteziolog iz Pitsburga izjavio je - ,,Bilo je odvratno gledati kako se zivi fetusi pakuju na led,dok jos uvek prave pokrete I disu,a onda se hitno salju u labalatoriju,,.Jos je jezivija prica koju je objavila - Dr,Olga Ferfaks pod naslovom 101 nacin upotrebe mrtve bebe.
Majke mozete li predpostaviti da se u nasem Civilizovanom drustvu Fetusi kupuju I prodaju kao ekseri , na kilo? Savremena dehumanizovana civilizacija predtvorila je bebe u robu na kojoj je zasnovana mocna industrija sa multimilionskim profitima.
Kod nas , u Kraljevini Jugoslaviji,prekid trudnoce tertian je kao kriminalni akt,koji povlaci za sobom kaznu,kako za zenu tako I za abortera – izvrsitelja.Zabrana abortusa regulisana je zakonom iz 1929.godine paragrafom 171. I 172.Prva legalizacija izvrsena je tek posle Drugog svetskog rata,tacnije 1952.godine, donosenjem Uredbe o postupku za vrsenje dozvoljenog pobacaja.zakon o dozvoljenom prekidu trudnoce donet je 1960.godine, a Ustavom SFRJ iz 1974.godine,utvrdjuje se -,,Pravo coveka da slobodno odlucuje o radjanju dece,, clan 214 Ustava Srbije.
Danas, ovde u zemlji potomaka majke Jugovica godisnje bude zaklano u utrobama majki preko 200.000. nerodjene dece.zamislite, samo za polovini jedne godine zrtava bude koliko I u najkrvolocnijem logoru – Jasenovcu! Ako ovako nastavimo ostace nam Srbija pusta! Abortus ili Utrobno cedomorstvo je nista drugo nego zakonom zasticeno ubistvo.Cuveni professor N.Luros za abortus doslovno kaze - ,,To je ubojstvo sa predomisljajem, ili Abortus je legalizovano ubojstvo,,.Njime se ubija nerodjena beba. To je okrutno,bezosecajno I jezivo lisavanje zivota nerodjenih beba.Dakle abortus nije prosto bezazlen prekid trudnoce,nego pre svega prekid zivota samosvojnog ljudskog bica. Ima li uopste leka,za ovu nebivalu nesrecu I uzas?da odmah prestanemo da ubijamo sopstvenu decu I da odmah pocnemo da radjamo. Radjanje to je prva,najveca I sveta zavetna duznost svake majke – da zrtvije sebe u ime svetinje zivota,a zarad opstanka celog Srpskog naroda.Radjanjem postajete majke , a postoji li uzviseniji poziv na svetu od poziva biti – MAJKA !!!
Ima li za zenu na ovoj planeti ista lepse I bogolikije nego radjati I gajiti decu? Radjanje je svecan I uzvisen dogadjaj koji zeni beskrajno uzdize vrednost I dostojanstvo.Dali imalo ima toga negde da se na zalost radjanje novog zivota danas smatra zlom, a olaksan zivot bez dece u njemu smatra dobrim.A pri tome se zaboravlja da je greh Utrobnog Cedomorstva jedan od najtezih grehova (smrtnim ) koji vapaju na nebo BOgu za osvetu I koji sprecavaju na zemlji ljudima svaki napredak.Da li tu ima imalo one pravednosti prema zenama koje bi sve dale da mogu da postanu ,,MAJKE,, svi treba da se zapitamo I da posle toga donesemo odluke o tome dali treba izbvrsisi Abortus ili ne,smemo li mi biti sudije I izvrsitelji strasne kazne.Postavlja se pitanje ko je,pre svega,pozvan da se bori za svetinju zivota?Pre svi Svestenik,Lekar I Profesor trebalo bi das u visoko moralni I humani ljudi koji su duzni da se po svaku cenu bore za spasenje covekove duse I njegovog zivota.

Odlomak iz knjige – Zasto Srbi Nestaju - Mr.Biljana Spasic

Kada se govori o tome ko donosi odluku za prekid trudnoce,obicno se odgovornost za to automatski pripisuje zeni.Isto se smatra da dete postaje zivo tek rodjenjem,prvim udahom I krikom.Koliko je taj stav pogresan dokazuju sva nasa vise vekovna saznanja teologije,kao I modern medicine.Po njima dete je zasebna licnost od momenta njegovog zaceca,I vec od tada ima dusu.Za nastanak deteta potrebno je dvoje,a odluku o Abortusu zvanicno donosi samo zena - majka.Medjutim,da li je to samo odluka zene?
O ulozi muskarca pri donosenju odluke o Abortusu vrlo malo se govori.Prema misljenjima nekih psihologa I sociologa muskarci su u vecem broju odgovorni za smrt svoje nerodjene dece nego majke.Cesti su slucajevi da majka ostavi zaceti plod I radja ga uprkos protivljenju oca I nagovaranju na Abortus.Poznati su slucajevi dap o rodjenju,otac nezeljenog deteta,prekida vambracnu vezu napustajuci je,a sto se nazalost cesto dogadja I u bracnoj zajednici.Egoizam koji se posebno razvio u posleratnom dobu,a koji je posledica raspada porodice,nije mimoisao ni muskarca.
Pravi muskarac preuzima odgovornost za posledice svojih postupaka I svestan je svoje odgovornosti.On stoji na strain zene I svog buduceg detetai cini sve da majci ulepsa I olaksa trudnocu I porodjaj,a detetu pruzi pravu ocinsku ljubav.A da li takvih ima kod nas?Na zalost,u razgovoru sa mnogim zernicama moze se cuti odgovor- ,,Takvih nema,na takve nisam naisla,ni u svom porodicnom zivotu nip o prici mojih drugarica u njihovom zivotu,,.
Ne govori nam ovo saznanje da o vaspitavanju muskaraca nije vodjena odgovarajuca briga u poslednjih 50godina, u dobu duhovnog bespuca.smatralo se da je pravi muskarac ,,Muskarcina,, onaj sto vise zena osvoji,a posle ih,kada je njima I njihovom buducem detetu najpotrebniji – ostavi.Logicno,kako bi on inace mogao da osvaja drugu,kada mora da void racuna o svom rodjenom (ili jos nerodjenom detetu),da pomogne u njihovom odgajanju.U posle ratnim ideoloskim obrascima za ponasanje retko se,vrlo retko govorilo o ocu kao o najodgovornijem clanu porodice.

Objavljeno u ,,Pravoslavlju,, od Dr.Stojan Agasevic

Samo u periodu od 1.do 20.marta 1995.god.na ulicama i deponijama Novog Sada i Leskovca umlo je pred ocima javnosti,od gladi ili napustenosti,petoro novorodjencadi i beba.Koliko ih je skoncalo nerodjenih zna samo Bog..
Kakva je buducnost naroda koji svoje blagostanje gradi na legalizovanju smrti sopstvene nejaci,dozvoljavajuci zenama da svoju zivotnu utrobu pretvaraju u ,,klanicu nerodjene dece,,.
Ne cinite grijeh ubistva sopstvenog deteta!Ne mislite da je Abortus neka bezopasna operacija,kao sto je odstranjivanje krajnika ili vadjenje zuba.Nauka tvrdi da se nerodjeno dijete nemoze smatrati pukim dijelom tijela svoje majke.Dijete,ma kako bilo maleno predstavlja posebnu licnost.Zivot coveka ne pocinje od rodjenja nego od momenta zaceca.Ali od svega najvaznije je to sto ubistvo nerodjenog deteta predstavlja Smrtni Greh,za koje ce roditelji davati odgovor pred Bogom.Pa se zato nemojte cuditi ako vam se posle prekida trudnoce mozda raspala porodica,ili vas je spopala neka teska bolest ili vec neka druga teska nesreca.Nemojte se cuditi jer to je sve posledica djeteubistva.Nemoze se materijalno blagostanje graditi na djetinjoj krvi!Nemojte uzimati na svoju dusu takav tezak greh,nemojte misliti da imate pravo da raspolazete tudjim zivotom.
Ubijanjem nerodjenog deteta,roditelji ubijaju sebe.Ukoliko nerodjeni covek,kao i covek rodjen i odrastao,ima svoju besmrtnu dusu,posle smrti roditeljima neminovno predstoji susret sa dusama dece koju su ubili!
Molitva vjerujuce majke milostivom
Gospodu za svesno pogubljena
ili umrla ceda u utrobi njenoj

Pomeni,Covjekoljupce,Gospode,duse prestavljenih slugu Svojih-
mladenaca,koji u utrobi pravoslavnih majki umrijese ili usled
nehoticnog postupka ili pri teskom porodjaju ili svesno pogubljeni
i koji zato ne primise sveto Krstenje.
Krsti ih,Gospode,u moru Milosrdja Svoga i spasi neizrecivom
Blagodacu Svojom,a meni,gresnoj (reci ime ,koja pocinih
ubistvo mladenca u utrobi svojoj,oprosti i ne lisi me
Svoje Milosti! Boze,milostiv budimeni gresnoj,
/ zemlji se pokloni /
Gospode,pomiluj ceda moja,koja umrijese u utrobi mojoj,
radi vjere i suza mojih,po Milosti Svojoj!
Ovo je deo teksta preuzet iz knjige ,,Svetinja Života i Čedomorstvo,,

У Српској православној
цркви сасвим је замрзло Свето Предање о понашању жена у храму. Српске
жене, Хришћанке, не знају да је грех и молити се Богу непокривене
главе, а камоли долазити у храм Божији и још се причешћивати тако!
Међутим,
то жене целог света знају. Ко је имао прилике да иде у Русију и њихове
цркве, могао је у то да се увери. И на свим фотографијама руских
часописа, може се видети мноштво жена покривених глава, како стоје на
црквеним зборовима или на богослужењима. Такође и деца, девојчице —
повезане су марамама, када су у храму Божијем. И жене других
вероисповести покривају обавезно своје главе при уласку у храм! Оно што
не знају наши Хришћани и Хришћанке, па ни богослови — знају жене
протестантске вероисповести!
Свети
апостол Павле заповеда женама да покривају главе кад се моле Богу: "И
свака жена која се гологлава моли Богу, срамоти главу своју" (1 Кор 11,
5).
У Житијима
светих људи и жена о томе је доста речено и то веома јасно! Деветог
новембра празнујемо преподобну Матрону Цариградску, која је одбегла од
свог мужа и скрила се у један мушки манастир, прерушивши се у мушко
одело. После дужег времена Бог је открио игуману тога манастира да је
Матрона жена. Игуман ју је позвао, и веома љут питао је: "Какав је
узрок, жено, твоме доласку у мушки манастир и како си смела тако дуго
живети с монасима; или си можда хтела неко бешчашће да нанесеш
манастиру?" Блажена Матрона се уплашила од оваквог изненадног
изобличења и казала да није дошла на грех, него да се спасе од свог
мужа, од кога је, ради Бога, одбегла. Затим је игуман упитао: "Како си
се осмелила ти, пошто си жена, приступити гологлава Божанским тајнама
Светог Причешћа?" Она је одговорила да се никада гологлава није
причешћивала, него да се увек правила болесна приликом Причешћа и
пешкиром покривала главу. Из овога се јасно види да је велики грех
женама да се гологлаве Богу моле, ма на којем месту биле, а још већи
грех да се тако причешћују.

Двадесет четвртог
октобра Света Црква празнује светог мученика Арету, у чијем је житију
описано мучење Хришћана у земљи Омиритској (јужна Арабија), од стране
јеврејској цара Дунаана. У хришћанском граду Неграну, међу многим
мученицима, налазила се и једна лепа удовица и мудра Хришћанка, са
своје две кћери. Цар јој је пред својим великашима дуго ласкао и
позивао је у свој двор, заједно са кћерима, предлажући јој да се
одрекне Господа Исуса Христа, Кога је он, бедник, омаловажавао што је
више могао, мислећи да на тај начин превари мудру и веома побожну жену.
Када је цар престао са сатанским брбљањем, добио је тако мудар одговор
и укор, какав никада ни од кога није добио. Изненађен и веома увређен
таквим одговором, цар је наредио да се тој Хришћанки и њеним кћерима
поскидају мараме са главе и да се расплетених коса воде по граду да их
народ гледа, јер је то представљало за женски свет највећу срамоту и
понижење. (На жалост, оно што су и Римљани знали и чега су се стидели —
то данас не знају нити се стиде наше православне Хришћанке!) Народ их
је сажаљевао, но оне су се поносиле тим срамоћењем Христа ради, и
одговарале присутнима да им је та поруга дража од свадбеног весеља. На
крају су мученички страдале са осталим суграђанима.
У
животопису преподобног Јакова Нисибијског (13. јануар) описао је
такође, безумље и грех младих девојака, које су, перући рубље на неком
потоку, стајале са голим ногама и откривеним главама и гледале светог
Јакова, који је пролазио поред њих, као у неког туђинца — не стидећи се
ни мало Божијег човека. То је светог Јакова увредило и он је казнио
њихово недолично понашање тиме што је наредио да поток пресуши, а
њихове девојачке косе да постану беле као оседелим старицама. Шта би
рекао свети Јаков данашњим женама и девојкама, које не само
непокривених глава, него и обнажених ногу, са великим деколтеима, а и
невенчане (црквено) долазе у храм, па чак и на Свето Причешће, чиме
стварају велики грех, и себи и онима који им то дозвољавају!?
Велики
грех за жене је када накарминисане дођу у храм и целивају иконе, крст
или неку другу светињу, остављајући на њима траг кармина, тиме их
обешчашћујући. Још страшније је када такве жене приступе Светом
Причешћу. Свештеници треба да их упозоре да пажљиво обришу кармин, пре
Причешћа.
(На
улазним вратима суда у Сремској Митровици пише да странке треба да
долазе у суд пристојно обучене. И на многим другим местима тражи се
пристојно облачење. Па зар је црква онда најгоре место на свету, када
се у њу може улазити, као да се иде на плажу или на неки бал.)

У свети Божији храм, и
жене и мушкарци треба да улазе пристојно обучени, како не би
саблажњавали друге вернике и изазивали у њима грешне помисли. А у самом
храму, за време богослужења сви треба побожно да стоје и ћуте, молећи
се, а тек после (или пре) службе да целивају иконе, пале свеће, па ако
треба и неку реч проговоре са другима. Не треба ми Бога да се бојимо
као неког окрутног диктатора и пред Њим да дрхтимо, али исто тако,
ружно је и грешно сматрати Га последњим од свих нас, кроз недолично
облачење и понашање у светом храму Његовом. Не моли Он нас за помоћ,
него ми Њега. Стога и свештеници треба да на достојанствен и уљудан
начин упознају народ о реду и понашању у цркви, јер ће и једни и други
дати одговор за немаран рад у Винограду Господњем.
А
када се крстимо, крстимо се лагано и побожно. Дижемо десну руку, и са
три састављена прста, додирујемо чело (посвећујући свој ум Богу) и
говоримо "У ИМЕ ОЦА", потом спуштамо руку до испод груди, додирујући
тело (посвећујемо Богу своје срце ) говорећи "И СИНА", затим подижемо
руку и додирујемо прво десно па лево раме (посвећујући Богу своју
снагу) и говоримо И СВЕТОГА ДУХА". Потом прекрстимо руке на грудима и
говоримо "АМИН" (што значи: нека тако буде). Многи верници, а посебно
жене, стављају на себе знак "антихриста" тако што додирују чело, па
стомак, а затим место рамена, додирују врхове својих груди — што је
изврнути крст, а он је символ "антихриста". Стога осењујте рамена, а не
груди, како не би навлачили гнев Божији на себе.

Napomena- Ovu je upustvo Svestenstva Manastira - Rukomije, koje bi svaka zena trebala da postuje pre ulaska u Hram Boziji.

. Sve vaznije obredne radnje i obredni materijal o slavi vode neposredno poreklo iz Svete Liturgije, sire uzeto - odnosno iz Crkve: u tome se ogleda crkveni karakter slave. Obred slave, kao i svi drugi obredi u Crkvi, predstavljaju oblik komunikacije ili opstenja coveka sa Bogom - zato je svaka molitva licno intonirana, i sve - osim onih koje se odnose na individualna lica - imaju oblik mnozine, sto izrazava saborni karakter molitve: bas kao i samoj Bozanskoj Liturgiji u kojoj se molimo za sve, za ceo svet.U toj sabornosti nije brisan nijedan pojedinac, ma kako bio mali i neznatni pred ljudima, a gramaticka mnozina ne predstavlja naknadni zbir, nego ukupnost, sabornost - zajednicu.Svestenik prvo molitveno priziva Gospoda Isusa Hrista da blagoslovi predlozeni hleb i vino, izgovarajuci tri puta reci: Gospode Isuse Hriste Boze nas, blagoslovi ovaj hleb i ovo vino Duhom tvojim Svetim svagda, sada i uvek i u sve vekove vekova. Amin." Zatim obema rukama uzima hleb i podize ga, okrenut ikoni, odnosno istoku, Gospode Boze, prinosimo Ti ovo u slavu i cast svetog. njegovim molitvama primi, Premilostivi, ovu zrtvu u svoj nadnebesni zrtvenik."Zatim spusta kolac i reze ga po donjoj kori u vidu krsta i preliva ga vinom cineci znak krsta. Kolac okrecu svestenik, domacin i svi prisutni - kruzno, u desno dok se tropari pevaju. Isti tropari se pevaju i na vencanju, kao i prilikom rukopolozenja u cin djakona, prezvitera i episkopa. Okretanje kolaca u krug oznacava vecnost. Krug je simvol vecnosti.Posle ovoga kolac se lomi na pola i stavljaju se njegove polovine donjom korom jedna prema drugoj, tako da prorezana mekota jedne i druge polovine bude okrenuta gore: nju celivaju svestenik i domacin tri puta. Svestenik govori: Hristos medju nama." Domacin odgovara: I jeste i bice." Za vreme pevanja tropara kolac su okretali svi prisutni - domaci i gosti; ako ih je bilo mnogo, onda oni blizi neposredno su okretali kolac, a oni dalje njihovim posredovanjem bili su u vezi sa kolacem, drzeci svaki ruku na ramenu onoga, ko stoji ispred njega. Tu pojavu imamo redje u kuci, ali je zato imamo cesto, gotovo redovno kad je u pitanju hramovna slava, skolska slava, esnafska i sl. jer se i tamo reze kolac a prisustvuje veliki broj vernika.Posto je zavrseno celivanje slavskog kolaca, pevaju se tropari koji su u ovaj obred usli iz praznickoga bdenija, odnosno jutrenja. Iza toga dodje jektenija u kojoj se moli za narod, arhijereja, pravoslavne hriscane i, na kraju za ukucane - po imenu. Na kraju kao i obicno, mali otpust. Tada dodje cestitanje.

Nema vise andjela izjutra. Sve mi je prazno
Bez njega. Jutro je uzaludno, dan promasen.
Vece se spusta kao teski zastor pozornice.
I nemam ga vise u svojim ocima, u osmeu.
Neko me drugi gleda u ogledalu, iskrivljen.
I vesto se izdaje za oblicje ljudskog bica.

Ne dolazi mi vise andjeo izjutra. Ne ljubi tiho,
Ne rasteruje nocne more , ne brise znoj sa cela.
Ne kaze vise: ustani, diso, danas je novi dan,
I svetlost ceka da te uhvati u zamku...

legoh spati boga zvati,
bog se javi sa nebesa,
nebesa se otvorise,
andjeli se pomolise,
sveta djeva rodi sina,
sina rodi krstitelja,
krsti boze duse nase,
krst me cuvao do ponoci,
andjeli od ponoci sam bog dovjeka!
amin!!!




Ja sam ti prijatelj kad ti lose krene,ako te napuste svi ti potrazi mene,svjetlo u mraku,tvoja sam sjena dobar prijatelj za sva vremena.
Na Bozijoj adresi stize anonimna zelja,cuvaj mi Boze pravog prijatelj,da ga nikad ne savlada bol i tuga cuvaj mi boze iskrenog druga.
Prijateljstvo je kratko kao latica ruze,za oslonac prijatelji sluze.Zato smjelo kroz zivot gazi,jer te negdje sa strene moje srce pazi. Sunce moje volim kada sijas i kada se smejes,svojim slatkim zracima prijatelje grejes.Zelim da uvek budes srecna i ostanesh prijatelj moj,da kada ti je tesko okrenes moj broj...Da ispricas ljubavne jade i ruzne sne SVOM DRUGU SA CHETA.

Zelim da se stisnem uz tebe
da te milujem
da ti sapucem na uho bisere
da pricam o slobodi
da se glupiram
da ti kazem oh ti ludo jedina


Nase mi prijateljsto puno znaci...Kad ti places i ja placem,
kad se ti smejes i ja se smejem,. Kad se spuste okovi nemira i jada,znaj bices mi uteha i nada,kad jednom prestanu nase ludosti i kad nam ostare lica,ZNAJ UVEK CES BITI MOJA DRUGARICA!!

Volim te tiho,nezno,polako,volim te svim srcem najsladje,jako.Volim te i onda kad te sve boli,volecu te jer pravi prijatelj zauvek voli....
Ostani tu gde jesi,u mom srcu,na istoj adresi da te uvek mogu naci da ti kazem koliko mi tvoje prijateljstvo znaci...
Prijatelji cine da se smejes,ohrabruju te da uspes,oni su spremni da te saslusaju i da podele tvoj bol,imaju srce otvoreno za tebe,a TI to uvek imas od MENE!!!
Hvala ti za srecu,radost i smeh,hvala ti za svaki skriveni greh.Hvala ti za rec sto i suze brise,takav se prijatelj ne nalazi vise... Uvek,pa cak i onda kad se nebo srusi,kad se Sunce ugasi,kad zvezde polete,kad nikog ne bude bilo na ovom svetu,kad se okeani zapale,a vatre zalede!Kad vetrovi budu nosili srecu,a sneg toplotu i tada ces malo ludo moje imati znacajno mesto u mom zivotu

Dolazi zima,hladna i snezna
gde li si sada pahuljo nezna.
mozda cu naci neke slicne oci,
ali bez tvojih ja necu moci!

Bog prvo pogleda one sto prigovaraju drugima za grehe,pa tek onda gresnike....a kao sto pise: "...veca je radost na nebesima za jednog gresnika koji se kaje,nego za pravdenika koji se moli...jer pravednik vec hoda putevima Gospodnjim,a gresnik se vraca na njih..." Prvo pogledajmo sebe, pa sudimo drugima.....jer mozda se taj "pomodar" usrdnije moli od nas,a mi njega gledamo kao avet,a samim tim nas greh je veci nego njegov

Manastir Rukumija nalazi se izmedju Pozerevca i Kostolca pored samog kopa uglja Drmno.To je po velicini mali manastir i u toku je obnova i zavrsetak Manastirskog konaka.Rukumija je sada muski manastirsa bratstvom koje sacinjavaju ,iguman prepodobni otac Simeon,jeromonah,otac Sava,monah iskusenici Miloje Djordjevic,Zoran Vasiljevic i Zoran Lazarevic i monahinja Atanasija Rasic.Svi oni se trude da sto vise i lepse urede manastirsko imanje od koga ubiru plodove da bi imali da se ishrane a i ujedno i od donacija sredjuju celokupni manastirski konak.Pod imenom Rukumija prvi put je pomenut 1733.godine jer ga je tako upisao u svoj izvestaj egzarh Maksim Ratkovic,ali to nije bilo njegovo prvobitno ime ,U vreme sultana Murata 3 /1574-1595/ poreski pisar je izmedju sela Rukomije i Makovca zabelezio manastir Vrliste ili Varliste , kako ga je procitala OLga Zirojevic,sto ce biti rukumijski manastir, jer sem njega ovde drugih manastirskih tragova nije bilo.Zanimljivo je tumacenje koje daje igumanSimeon,on smatra da je ime Rukomija prvo nosio ovaj predeo sa sveti i lekovitim izvorima,a da je ime nastalo po obrednom mjenju,odnosno pranju rukuna njima.Posto bi dosli na jedan od dva izvora vernici bi prvo prali ruke,a zatim se umivali i molili Boga za zdravlje.Posle vekovnih stradanja i paljenja manastir je 1953godine ova svetinja ponovo postaje manastir ali prvi staresina je mati Agrepina a posle nje na mesto staresine manastira dosao je otac Stefan jeromonah.Godine 1970 na celo manastira postavljen je iguman blazeno pocivsi. o. Sava,mati Angelina,mati Paraskeva i iskusenica Stana.Svi oni su doprineli obnovi manastira,sredjivanju imanja i rasciscavanju korova oko njega a tako i povecavajuci manastirsko imanje,Cetrdesetak _meta_ra od manastira nalazi se drveni stubovi sa cetiri zvona od kojih je jedno tesko 830kilograma i nadaleko se cuje.Majka Angelina slavi se od davnih dana u Rukumiji.Bila je postovana i u starom amanstiru,pa su svestenici nastavili da pevaju majku Angelinu .Kda na celo Manastira Rukumija dolazi otac iguman Simeon sa brtstvom obnavlja imanje ,prosiruje ga uskoro se zavrsava veliki konak,zavidna povrsina imanja je zasadjena vinogradom sa koga se ubire najlepse i najsladje grozdje pa i kasnije pravi najbolje vino.,manastir posecuje veoma veliki broj vernika koji pazljivo slusaju propovedi oca Simeona.Gresan bih bio ako nebih pomenuo i majku Atanasiju Rasic jedinu monahinju u manastiru koja je izdala veki broj knjiga o spremanju zdrave i posne hrane i kolaca.Kao jedina zenska osoba u muskom manastiru ona je mnogo pomogla samom svestenstvu koji ovde zivi moleci se Gospodu Bogu za spas svih nas.Ovde se vrse obredi krstenja i vencanja a sluzba se vrsi po starom obicaju.

Dali ste culi za kazivanje o bogatasu i siromahu?

Reci cu vam -dosli bogatas i siromah da prisustvuju sluzbi u manastir,bogatas svestan da je svo bogastvo stekao na tudja ledja stalno je davao velike priloge -donacije manastiru pri tome molio Gospoda da mu oprosti za sve grehe sto je pocinio.Siromasni seljak se stalno zalio Gospodu recima -Gospode ja ti se stalno molim,dolazim redovno na sluzbu ai dalje sam bedan i siromasan daj i meni da i ja imam veliko imanje kao i ovaj bogatas a ne da samo bedujem,stalno je to ponavljao kada god je prisustvovao sluzbi ne vodeci racuna o tome da je i on za vreme svog zivota gresio i da je prvo trebao da se ispovedi pre nego sto nesto hoce da mu se ispuni. Gospod mu se jednom obratio recima da on sve vidi i zna dusu svakog zivog bica da netreba nista traziti od njega vec da mu se treba stalno moliti i imati veru u njega pa ce se sve imati.Coveku netreba bogastvo ako nema srece i zdravlja.Neka je Gospd stobom i zelim ti dobro zdravlje kao i tvojoj porodici.Sbogom.

Covek koji je svojom lepotom nadmasio sve ljude
Ceo njegov lik je pun ozbiljnosti i deluje na sve posebnom silom, tako sto svako ko ga pogleda oseca odmah ljubav prema Njemu, a u isto vreme i poseban strah. Njegov pogled je tih, velicanstven i prijatan. Njegove oci imaju nebesku boju i sjaj i prodiru u dubinu duse. Prica malo, sa ozbiljnjoscu i svaka njegova beseda je puna smisla.Otvoreno da priznam:ovaj covek lepotom nadmasuje sve ljude,, kaze se u izvestaju koji je prokonzul Judeje kod cara Iroda, Publij Lentul, poslao Senatu u Rimu. Kako je spoljasno izgledao nas Spasitelj Gospod Isus Hristos? Kako je delovao? Po cemu se razliovao od ostalih ljudi? Odgovor na ovo pitanje nam daje izvestaj jednog coveka, koji je poslao Senatu u Rimu.Taj covek je bio prokonzul Judeje kod cara Iroda, Publij Lentul. Inace, u to vreme svi upravnici rimske oblasti su bili duzni da salju izvestaje Senatu za sva znacajna zbivanja u svojim oblastima koje su im bile doverene, Izvestaj glasi ovako: U danasnje vreme se pojavio i sada je ziv jedan covek, ispunjen svakojakim vrlinama, ime mu je Isus Hristos. Narod Ga postuje kao velikog Proroka, a njegovi ucenici ga nazivaju Sin Bozji.On vaskrsava mrtve, leci od raznih bolesti i telesnih mana silom svojih reci. Ovaj covek je visok sa cvrstim stasom. Ceo njegov lik je pun ozbiljnoscu i deluje na sve posebnom silom, tako sto svako koga pogleda odmah oseca ljubav prema njemu, a u isto vreme i poseban strah.Boja njegove kose je slicna boji zrelog oraha, ravna do usiju, ali bez sjaja.Od usiju i niz pleca kosa mu je sjajna i kovrdzava, na sredini razdeljena, po obicaju Nazarecana. Celo mu je glatko i vedro i nema nikakvih pega na njegovom licu koje je ukraseno blagim rumenilom.Nos i usta su mu pravilna.Boja brade je ista kao boja kose; gusta sa srednjom duzinom,pri kraju razdeljena. Njegov pogled je tih, velicanstven i prijatan.Njegove oci imaju nebesnu boju i sjaj i prodiru u dubini duse.On je sasvim prijatan kada poziva i poucava; ali strog i strasan kada izoblicuje nepravde. Crte Njegovog lica, izrazavaju jednu privlacnost za ushicenje i osobitom velicansvenoscu. Niko ga nije video da se smeje,ali su ga cesto gledali kako mu suze teku iz ociju.Po rastu je visok, ruke su mu prave i On ih cesto podize gore. Pleca su mu siroka. Prica malo, sa ozbiljnoscu i svaka njegova beseda je puna smisla. Otvoreno da priznam: ovaj covek lepotom nadmasuje sve ljude. U Njemu istina je ocigledna bez lazi.
Nerukotvoreni lik
Sveta Pravoslavna Crkva 29 avgusta praznuje Nerukotvoreni Obraz Gospoda Isusa Hrista na cijem platnu je predstavljen lik Naseg Spasitelja.Na njemu je tacno predstavljen Hristov lik. Kako se Gospodov lik nasao na platnu? Zasto je on nerukotvoran? U to vreme nije bilo fotoaparata, ni kamera. Tada je moglo da se slika i crta samo rukom. Dok je Gospod Isus Hristos propovedao u Palestini, u gradu Edesa smesten na reci Eufrat, vladao je knez po imenu Avgar. On je bio bolestan od neke neizlecive bolesti i mnogo je patio. Kada je cuo za Isusa, da On leci ljude od svakojake bolesti, poslao je pismo Njemu po jednom svom slugi koji se zvao Ananij, da izleci i njega. Buduci da je Ananij bio dobar crtac i odlicno vladao slikarskom vestinom, dat mu je zadatak od njegovog gospodara da nacrta Hrista i da mu donese njegov lik. Pismo je stiglo do Hrista, ali Ananij nikako nije uspevao da nacrta Gospodov lik, jer je iz njega bljestala jaka i zaslepljujuca svetlost.
Tada je Isus znajuci to oprao svoje lice vodom i izbrisao krpom na kojoj je ostao Njegov lik. Ovaj nerukotvoreni lik Ananij je odneo svom gospodaru Avgaru. Knez je poljubio lik i odmah ozdravio.Avgar je odmah zatim postavio nerukotvoreni lik iznad ulazna vrata grada, da bi izrazio pred svima veru kneza da je Isus Istiniti Bog. Kasnije u desetom veku imperator Konstantin Bagrenorodjeni je preneo platno sa nerukotvorenim likom u Carigradu i postavio ga u crkvi Svete Sofije.

Zapis iz Crkvenih knjiga o Nerukotvorenom liku...

Sveštenici su dobili i dar da lece vernike koji boluju od griže savesti i kaju se pred Bogom i pred Angelima. Pokajanje je sveta tajna u kojoj hrišcanin ispoveda svoje grehove pred sveštenikom, i preko njega dobija nevidivi oproštaj grehova od samoga Gospoda Isusa Hrista, od same Crkve, jer je svaki greh - greh protiv Boga, protiv Crkve, protiv ljudi i svih stvorenja. Bez ispovesti nema pravog pokajanja, a bez pokajanja nema spasenja. Tajnu Pokajanja je ustanovio Gospod posle Vaskrsenja, kad je rekao ucenicima: "Primite Duha Svetoga. Kojima otpustite grehe, otpustice im se; i kojima zadržite, zadržace se". Tu se opraštaju gresi ucinjeni posle Krštenja.

Gospod je dao svojim Ucenicima i njihovim naslednicima blagodat opraštanja i isceljivanja duševnih i telesnih nemoci i u Svetoj Tajni Jeleosvecenja (Sveštanja masla). Još su Apostoli, po zapovesti Hristovoj, "mazali uljem bolesnike i isceljivali ih". Tako radi Crkva i do danas: sveštenici citaju molitve i odlomke iz Novog zaveta, blagosiljaju ulje i njime pomazuju sedam puta bolesnika u ime Gospodnje, i Gospod ga isceljuje od duševne nemoci - greha, a i od telesne bolesti, po meri vere i usrdnosti molitve.